Према историјским списима Јосип Броз је, 10. августа 1934. године, по први пута представљен са надимком Тито. Иако то име можда необично звучи за наше крајеве (чешће су, рецимо, варијације надимка Тито у латинској Америци), корени овог надимка допиру у прошлост Титовог родног краја – Загорја.
Сетимо се само познатог кајкавског писца Титуша Брезовачког (рођеног 1757. године), аутора познате комедије "Матијаш Грабанцијаш Дијак". Још један познати књижевник, Ксавер Шандор Гјалски носио је име Тито, иако ће га ретки препознати по његовом правом имену – Љубомил Тито Јосип Фрањо Бабић. Гјалски је рођен у дворцу Гредице у Загорју, месту које је свега петнаестак километара удаљено од Кумровца.
Тита су, наравно, много пута питали одакле је извукао такав надимак, на шта је он увек одговарао:
- То је често име у Загорју и нема неко посебно значење - пише Национал.
Ваљда му се свиђало како звучи. Иначе, Тито је користио и многе друге надимке кроз живот: Валтер (у Коминтерни), Иван Костањшек и Славко Бабић. Поседовао је и шведски пасош на име Џон Александер Карлсон, као и канадски на име Спиридон Мекас.
Међутим, надимак Тито није био сасвим безначајан, будући да је збуњивао стране силе током Другог светског рата. Док су неки покушавали да сазнају ко се крије иза тог надимка, други су говорили да Тито уопште не постоји већ да име "Тито" представља колективно водство комунистичке интернационале у Југославији.
А од свих теорија како је настао надимак "Тито", једна је посебно бизарна. Наиме, Фицрој Меклејн пренео је причу како је Тито позивао људе код себе и говорио им шта треба да раде.
- Ти ћеш учинити то, а ти то - говорио је, а то је чинио јако често да су га и његови пријатељи почели звати Тито. Међутим, ова теорија никад није доказана.
(Инсидер.хр)
БОНУС ВИДЕО:
