Иги живи сам у насељу Баново брдо, у кући ушушканој надомак Пожешке улице. Ипак, иако има пуно простора за себе, са сетом је причао о жељи да постане отац, те да његов дом једног дана постане комплетан. Да има могућност, усвојио би дете, па се дотакао и те теме уочи првомајских празника када су људи породично на окупу и "откључао" своје најдубље емоције.
- Обично људи проводе празнике са породицама, а пошто сам сам, деси се да ме позове колегиница Тања да одем код њене породице на плац у Врчину. Наравно да ми породица фали. Нема дана да не помислим на родитеље и брата који, нажалост, нису више живи. Шта да радим, знам да морам даље и да живот тече даље... Морам да смогнем снаге и да наставим даље сам. Наравно, никада није касно, можда једног дана дођу нека жена и дете, видећемо - започео је власник највећег хита деведесетих "Очи боје дуге".
Како је споменуо жену и дете, Иги је истакао да никада није био у браку, али да га то не плаши и да има још времена за праву љубав.
ФОТО: АТА Стефан Томашевић
- Никада нисам био у браку и немам децу, али било је ту пуно девојака и веза. Тренутно је тај "статус qуо". Није то ништа трагично, има још времена, изгледам као да имам тридесетак година и сигурно да има још времена за те ствари - био је искрен.
Ипак, волео би да се оствари у улози родитеља и сматра да би био идеална очинска фигура. Још увек није "дигао руке", па се тако нада да се његова лоза неће угасити.
Прочитајте још
- Ја сам социјално биће, нисам се родио да будем сам. Када видим своја искуства у животу и шта се све данас дешава, кажем - и боље што сам сам, јер се људи према мени не понашају баш како би требало. Мени нико не би дао да усвојим дете, јер сам мушкарац и живим сам. Био бих диван отац, јер сам јако одговоран, тачан и прецизан. Моје дете би имало све што треба и не би му ништа фалило у животу. Добио бих неки смисао живота, јер бих посветио живот њему. Овако живим живот без смисла, јер су управо деца смисао живота. Концерти ће доћи и проћи, биће свега, али нас неће бити. Ако ја не будем имао мушког наследника, породица Тодоровић ће се угасити - прибојава се он.
По губитку брата није могао да пронађе мир
Игора су задесиле велике породичне трагедије, када је његов млађи брат преминуо од тешке болести, а за њим је изгубио и оца и мајку. Одлазак рођеног брата је за њега био велика прекретница након које је свој живот променио из корена.
- То је било 2005. године, и могу да кажем да ми се живот променио из корена. Од тог тренутка живим потпуно нов живот. Тада сам имао 35 година и помогао сам колико сам могао, водио га на терапије, међутим, то није помогло много. Предлагао сам да се за лечење примени нека алтернатива, али лекари нису хтели ни да чују. Нисам хтео да наваљујем, мислио сам да знају шта раде, али очигледно је било супротно - прича музичар, те открива како је губитак брата утицао на његову породицу.
- Годину и по дана након братове смрти умро је и тата. Он је био професор физичког, био је легенда и сви су га знали. Ја сам га наследио, само што сам легенда у музичком смислу. Мама је умрла 2013. године, издржала је седам-осам година након братове смрти, али је много патила за њим. За родитеље нема ништа горе него када изгубе дете. Силом прилика сам остао сам, и није решење да сада и ја одем за њима. Првих годину дана нисам могао да нађем мир, али је сада све океј - признаје Иги.
Његов брат се до последњег дана борио, али био је негативан, а Игор није желео да се меша у његово лечење. Сматра да су лекари могли више да му помогну, због чега је сада разочаран.
- Он је био на хемиотерапији, ишао сам да га обиђем. У кући је био два дана пред смрт и тада је био јако лоше. Морао је да оде у Ургентни центар, зато што та терапија разваљује организам, и узрок смрти била је тромбоцитопенија. Доктори су се разлетели како би му дали трансфузију, али то није помогло. Он и ја нисмо много разговарали и имао је изразито негативан став према болести. Више је комуницирао са мамом, а ја нисам желео да сметам. Нисам се мешао јер је доктор рекао како ће га он "оправити". Касније, када је умро, рекао сам му: "Лепо си га оправио." Данас је много другачије и сигурно не бих дозволио да то оде у том смеру. Ми смо лекарима само статистика и бројеви, они нас не гледају као људе него, нажалост, као бројеве - сматра денсер, разачаран и после толико година.
Брак његових родитеља подсећа га на лепе ствари. Били су му пример складног односа и не крије да прижељкује да крај себе има жену попут његове мајке. Ипак, сматра да су се данашње жене промениле, па је тако тешко наћи "ону праву".
- Наравно да су ми узор, само што ја знам да је то сада немогуће. Жене су се у последњих 20 година много промениле, а мушкарци и не толико. Из веза у којима сам био, видео сам шта се заправо дешава, и то је далеко од онога што су моји родитељи имали. Сигурно је да су се времена променила, али ја и даље тежим ка томе и верујем да ћу наћи сродну душу. То је мало теже, јер свака девојка која дође мисли да сам мултимилионер, да се има пара и да може да се живи без рада. Само да се проводи и да се троши огроман новац, али то није смисао живота. То код мене не може, не живим тако и не зарађују се велике паре. Живим веома скромно - наглашава Иги, па признаје да су га жене искоришћавале док је био славан и популаран.- Свакој је био мотив да ме искористи зарад новца и популарности. Јако је тешко раздвојити да ли воли Игора или Др Игија, то никада нисам успео да сазнам. Зато сам решио да будем сам и да се не петљам, људи се преваре и добију дете са женом па се раставе и буду у проблему. Да се то мени не би дешавало, држао сам се по страни. Девојка се не упознаје на сплавовима и у дискотекама. Мислим да се треба упознавати на неком нормалном скупу, са људима који су вредни и раде, а не чекају да им све падне са неба. Мушкарци не могу цео живот да те издржавају, мораш и ти некада да се потрудиш и да радиш нешто. Имао сам жене које су биле расипнице, у смислу да троше много пара. Нисам могао да зарадим онолико колико им је требало. Нисам будала, врло добро знам да располажем парама, а можда сам и зато сам - закључује музичар.
Музику данас не може да пореди са песмама које су настале деведесетих. Сматра да га публика воли баш због емоција које се у његовим песмама осећају и не крије да су његови хитови аутобиографски.
- Мој композитор је на основу догађаја и прича из неких мојих веза стварао те песме. По мени су две аутобиографске нумере, а то су "Воли ме" и "Када дође крај". Песма "Воли ме" настала је када сам 1994. видео једну девојку у трамвају, свидела ми се и успео сам да добијем њен број телефона. Видели смо се, чак смо се кратко и забављали. Сада се више и не сећам како се звала, знам да је била јако слатка, лепа и згодна и била ми је комшиница. Сигурно да зна да је песма посвећена њој, и када је певам увек се сетим ње. Песма "Када дође крај" такође је посвећена девојци с којом сам био мало дуже, а мислим да и она зна да је песма њој посвећена - сећа се Игор.
Многима је помагао, а сада никог нема
Каже да је увек гледао да свима помогне, али да су га пријатељи на крају искористили и заборавили да постоји.
- Никада се нисам расипао, али сам водио по 10 другара на скијање или море. Наравно, како то иде - данас тих људи нема нигде. Нико да окрене телефон да ме пита - "Како си Иги, је л' ти треба нека помоћ?" Жао ми је због свега тога, али, нажалост, тако је. Гледао сам свима да помогнем, масу пара ми нису ни вратили, а ја сам им све опростио - признаје он.
(24 седам)
БОНУС ВИДЕО:
