- Гренланд нам је потребан због националне безбедности, а не због његових минерала. Ако погледате дуж целе обале Гренланда, можете видети свуда унаоколо руске и кинеске бродове. Морамо да га имамо... Гренланд је изузетно важан - изјавио је Трамп у понедељак, након што је касно у недељу именовао Џефа Лендрија, гувернера савезне државе Луизијане, за специјалног изасланика за Гренланд.
Сам Лендри, војни ветеран и бивши полицајац који је био члан Конгреса САД и државни тужилац Луизијане пре него што је 2023. изабран за гувернера, на друштвеној мрежи Икс написао да му је част да служи на новој функцији "како би Гренланд постао део САД".
Откако је започео свој други председнички мандат, Трамп је више пута изјављивао да је Сједињеним Државама потребан ресурсима богати Гренланд из безбедносних разлога. Он притом није искључио ни могућност употребе силе, пише "Си-Ен-Би-Си".
У међувремену, Гренланд показује мало интересовања да постане водећа рударска сила, а његови лидери критиковали су позиве америчке администрације да та територија постане део САД. И Данска и Гренланд одбацили су ту идеју, нагласивши да острво није на продају и да његова будућност остаје искључиво у рукама његових становника.
- Националне границе и суверенитет држава су утемељени у међународном праву. Не можете да анектирате друге земље. Чак ни позивањем на међународну безбедност. Гренланд припада Гренланђанима и САД не би требало да преузму Гренланд. Очекујемо поштовање нашег заједничког територијалног интегритета - поручили су јуче данска премијерка Мете Фредериксен и гренландски премијер Јенс Фредерик Нилсен у заједничком саопштењу.
Прочитајте још
Амерички амбасадор ће бити позван на разговор
Дански министар спољних послова Ларс Локе Расмусен рекао је да ће позвати америчког амбасадора у Данској на разговор поводом именовања Лендрија за специјалног изасланика за Гренланд.
- Дубоко сам узнемирен због тог именовања и саме изјаве, коју сматрам потпуно неприхватљивом. Све док имамо краљевину коју чине Данска, Фарска острва и Гренланд, не можемо да прихватимо поступке који поткопавају наш територијални интегритет - рекао је Расмусен у интервјуу за данску телевизију ТВ2 у понедељак, истог мишљења је и дански заменик премијера Троелс Лунд Поулсен.
Талас побуне у Европи
Идеја о припајању Гренланда Сједињеним Државама наишла је и на жесток отпор унутар Европске уније (ЕУ). Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је у објави на Иксу да ЕУ стоји у "пуној солидарности са Данском и народом Гренланда".
- Гренланд је аутономна територија у оквиру Краљевине Данске. О било каквим променама тог статуса могу да одлучују искључиво Гренланђани и Данци - упозорила је јуче шефица дипломатије ЕУ Каја Калас, преноси "ЕУ Обсервер".
Председник Француске Емануел Макрон изјавио је у уторак да је у Нуку, главном граду Гренланда, поново потврдио "непоколебљиву" подршку Француске суверенитету и територијалном интегритету Данске и Гренланда. Он је истакао да "Гренланд припада свом народу" и да је "Данска његов гарант".
Шведска министарка спољних послова Марија Стенергорд позвала се на међународно право и обавезу поштовања суверенитета и територијалног интегритета држава.
Ти принципи су "од суштинског значаја" за глобални мир и стабилност, изјавио је литвански министар спољних послова Кестутис Будрис и додао да је његова земља спремна да сарађује са савезницима "на јачању безбедности Арктика".
Покушаји припајања Гренланда
Гренланд, највеће острво на свету на којем живи око 57.000 људи, има широк степен самоуправе још од 1979. године, иако су одбрана и спољна политика и даље у надлежности Данске. Иако већина Гренланђана подржава евентуалну независност од Данске, истраживања јавног мњења показују изразито противљење идеји да острво постане део САД.
Гренланд се налази на Арктику између Северне Америке и Европе, што га чини кључним и за безбедносно планирање САД и НАТО-а. Најновији спор долази у тренутку када стратешко надметање на Арктику јача, јер топљење леда отвара нове поморске руте и повећава приступ вредним минералним ресурсима, пише "Би-Би-Си".
САД су поново отвориле конзулат у Нуку, главном граду Гренланда, 2020. године - током Трамповог првог мандата - након што је био затворен још 1953. године. Сједињене Државе имају и војну и свемирску базу Питуфик на Гренланду још од Другог светског рата, након што су извршиле инвазију како би успоставиле војне и радио-станице широм територије, пошто су нацисти током рата окупирали Данску.
- То је најудаљеније око америчке одбране. Питуфик је место где САД могу да детектују лансирање, израчунају путању и активирају своје системе противракетне одбране. Он је незамењив - рекао је раније ове године за "Њујорк тајмс" дански војни аналитичар Петер Ернствед Расмусе.
Трамп је на почетку свог другог председничког мандата, у јануару ове године, изјавио да намерава да преузме Гренланд, а исто је покушао и 2019. током свог првог мандата, али су данска и гренландска влада одбациле ту понуду.
Међутим, то није први покушај да САД купе Гренланд од Данске, а прве такве преговоре водио је амерички државни секретар Вилијам Х. Сиворд 1867. године, када договор није склопљен. САД су 1946. године, када је на челу државе био Хари Труман, понудиле 100 милиона долара за ову територију - износ који је поново помињан 2019, када је Трамп оживео идеју о куповини острва - оцењујући да је витално важна за националну безбедност, али је данска влада то одбила, преноси Танјуг.
Зашто Трамп жели Гренланд
Русија је последњих година Арктик третирала као кључно безбедносно и економско питање, чак и током рата у Украјини, пише "ЕУ Обсервер".
Аналитичари описују руски пројекат јачања моћи на Арктику као комбинацију класичног војног гомилања снага дуж граница са Финском и Норвешком, операција ниског интензитета и нуклеарног одвраћања, уз ослањање на базе за нуклеарне подморнице са балистичким ракетама и инфраструктуру двоструке намене.
У међувремену, Кина од 2015. године настоји да инвестира и успостави присуство на Гренланду, укључујући:
- понуде за изградњу аеродрома
- рударске и инфраструктурне пројекте
- предлоге за истраживачке и сателитске објекте
Прва Трампова администрација снажно се противила тим потезима због безбедносних забринутости, вршећи притисак на Данску и Гренланд да их блокирају - став који траје и дан-данас.
Недавни инциденти са подморским кабловима и гасоводима у Балтичком мору, који се приписују руској "флоти из сенке" и кинеским пловилима, послужили су и као озбиљно упозорење Европи. Заједничко саопштење ЕУ из 2021, указује на стратешки значај Арктика за сировине, безбедност и климу.
БОНУС ВИДЕО
