Билкић је одговорио и на питање да ли му смета што се естрада много променила откад је први пут крочио на бину.
- У ондашњој Југославији имали смо из сваке републике 10 врхунских певача. Знало се ко пева забавну, а ко народну музику. Знало се ко је Арсен Дедић, Лола Новаковић, Нада Кнежевић, Ђорђе Марјановић. И у народној музици се исто тачно знало 10 из свих република. Данас само у Србији имамо 8.000 певача и музичара. Кад је огромна понуда, потражња је мала. Да би био неко потребан је таленат и много рада. Опстају они који су најбољи, послужио бих се реченицом Шарла Азнавура, француског певача, онолико си велики уметник колико се задржиш на позорници. Колико се задржавају млади, то се види.
Билкић се присетио и успомена на Јосипа Броза Тита.
Фото: В. Данилов
- Тада је већ био у позним годинама. Размишљао сам одакле му толика снага да га народ толико воли и поштује. И онда сам приметио кад га је Бранко Николић ухватио испод руке и рекао: "Председничне, ви сте уморни, да вас одведем мало", а он му је рекао: "Чекајте, бога ти, ја хоћу са свима да се поздравим". Са сваким се пољубио и честитао Нову годину. Рекао је "Ко нам је овде спремао, ко нас је служио, ја морам њих да пољубим". Такав човек је поштовао и куварицу и келнера и радника и професора. Имам још један детаљ. Седео сам, а они су причали да има један економиста, најбољи у Босни, али је верник. Тито је рекао: "Ако је тако, а велики је економиста, па ви му направите ту поред џамију да клања и да ради." Такав је био, јединствен човек.
- Знам шта ми је било забрањено да певам пред њим. "Кад бих могао да се подмладим" и још неке песме. Могао сам да певам само веселе песме. Тито је волео све певаче и то је пказивао, а онако интимно највише је волео руску романсу - испричао је својевремено певач за Курир.
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
