О Марковој изузетној личности, харизми и доброти, Невена је рекла:
- Носио је један џемпер, једну јакну, једне ципеле. Говорио је: "Не требају ми два кревета јер могу спавати само у једном.” Многе ствари ни ја нисам знала. После сахране пришла је да ми се захвали породица коју је годинама финансијски помагао. Финансирао је школовање сценског радника у БДП-у коме је претио отказ уколико не заврши још два разреда школе. "Кад ти је родитељски састанак?” или “Немој да ме брукаш у школи”, шалио се с тим пријатељем. Помагао је Дом за небринуту децу у Крушевцу. Све новчане награде које је добијао прослеђивао је на њихов рачун. Помагао је и женски манастир Света Петка код Параћина који се стара о девојчицама са специјалним потребама. Увек је окупљао људе око себе. Ретко ко је успевао да поред њега намири кафански рачун. Дивила сам се његовој енергији. Једне ноћи смо касно дошли у Крушевац да обиђемо маму која је била у болници. Кад смо завршили посету, онако уморни и измрцварени, стали смо поред киоска да поједемо по пљескавицу. Тек што смо почели да једемо, пришла му је жена с двоје мале деце и питала га да ли могу да се сликају с њим. "Наравно", одговорио је. Додао ми је своју пљескавицу и стао да се фотографише - испричала је Маркова сестра у емотивној исповести.
Фото: Архива Новости
(Глорија)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
