Ново истраживање потврђује да родитељи потајно често имају "најдраже" дете, и да је то најчешће прва ћерка. Једно британско истраживање показало је да чак 74 одсто мајки и 70 одсто очева више деце исказује већу склоност према једном од њих. А новија анализа истраживача са универзитета Brigham Young (BYU)) иде корак даље: одређени редослед рођења и црте личности чешће воде до повлашћеног третмана, пише Best Life.
Фото: Профимедиа
Ново рецензирано истраживање објављено у часопису "Psychological Bulletin" закључује да су прворођена деца, посебно ћерке, најизгледнији фаворити, нарочито када је реч о поверењу, аутономији и контроли. Другим речима, родитељи им чешће попуштају, дају им више слободе или их раније пуштају да буду "своји". Уз то, деца с "пријатним" особинама, попут сарадљивости и топлине, такође су високо на листи. Водитељ истраживања, професор Алекс Џенсен с BYU-a, упозорава да родитељи понекад толико желе да "све буде једнако" да превиде различите потребе деце. Не поручује да би родитељи требали да се осећају кривима, него да резултате истраживања могу да схвате као подстицај да примете где могу да буду праведнији, без претеривања и драме.
Фото: Профимедиа
Како би дошли до закључака, истраживачи су анализирали обрасце фаворизовања према редоследу рођења, полу, темпераменту и личности на узорку од 19.469 учесника, прикупљених из више рецензираних часописа и база података. На прву би могло да се помисли да су млађа деца генерално чешће миљеници, и заиста, млађи су у просеку боље позиционирани. Међутим, резултати су показали да прворођени, ћерке и друштвено пријатна деца ипак у великој мери надмашују браћу и сестре.
Када је реч о давању аутономије и контроле, предност често иде старијој деци. А по особинама, "савесна и пријатна" браћа и сестре добијају повољнији третман, између осталог и зато што, како аутори наводе, савеснија деца улазе у мање сукоба с родитељима. Ипак, у укупном поретку, ћерке су испале најповољније оцењене.
Фото: Профимедиа
Џенсен каже да је многим родитељима једноставно лакше да се повежу с једним дететом него с другим, због карактера, редоследа рођења, пола или заједничких интересовања. Кључ је, поручује, освестити сопствене обрасце и обратити пажњу на то како деца доживљавају ваше реакције, јер се и суптилне разлике могу протумачити као фаворизовање.
Истраживање упозорава да "мање фаворизована" браћа и сестре могу да имају негативне развојне последице, укључујући лошије ментално здравље и склоност проблематичном понашању. Џенсен додаје да деца која се код куће осећају нежељено или закинуто могу то да показују и ван породице, на пример у школи или у друштву.
Фото: Профимедиа
Савет је врло практичан: пратите ситуације које делују неправедно. Деца ће вам, каже, јасно дати до знања кад мисле да нешто није фер, а тада треба стати и послушати. Или дете нема ширу перспективу па му треба објаснити или родитељ треба нешто да промени у приступу. Притом је важно бити отворен за ову другу могућност.
У таквим тренуцима стрпљење је пресудно, а једноставни одговори често најбољи. Ако ваше дете није оно које добија више пажње, Џенсен препоручује да свесно градите однос: проводите време заједно и радите активности које обоје волите. Однос, закључује, тражи време, а заједничко време у различитим ситуацијама доноси низ позитивних учинака.
(Вечерњи.хр)
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
