Био је то тренутак када је његов тек рођени син Максимилијан водио најтежу животну битку, а Златан је, уместо да буде стуб породице, побегао из болнице.
"Био је кост и кожа"
Недуго после рођења старијег сина Максимилијана 2006. године, Златан и његова невенчана супруга Хелена Сегер приметили су да нешто није у реду. Дечак није добијао на тежини, штавише, губио ју је и непрестано је повраћао.
„Нисмо знали зашто, је ли то нормално? Повраћао је стварно непрестано. Разговарао сам са породицом и пријатељима и сви су ме тешили да то није страшно, покушавао сам и сам себе тада да утешим“, присетио се Ибрахимовић у својој књизи. Када су га напокон одвели лекару, уследио је шок. Дечак је хитно задржан у болници.
Фото: Профимедиа
„Цело тело ми је било у грчу. Никад се нисам тако осећао, ни близу. Док нисам добио дете, био сам господин Недодирљиви. Могао сам да будем и бесан и луд, да покажем све могуће емоције. И све се могло решити ако си чврст и упоран, али ово није било ништа од тога. Био сам немоћан“, написао је. Стање се погоршавало. „Максимилијан је из дана у дан био све слабији, био је тако мали да се видело да је постао кост и кожа. Изгледао је као да га живот напушта.“
Тренутак слабости: "Не могу ово да поднесем"
Лекари су утврдили да новорођенче мора хитно на операцију желуца. Та је вест потпуно сломила фудбалера који је у то време био звезда миланског Интера. Осећај немоћи био је превелик.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
„Не сећам се пута до болнице. Сећам се само болничких ходника и мириса. Трчао сам и питао само где ми је син, на крају су ме одвели до велике сале где је Максимилијан лежао у инкубатору. Био је мањи него икада… Имао је цевчице кроз тело и нос. Тад као да ми је срце ишчупано из груди“, стоји у потресном признању из аутобиографије.
У том тренутку, суочен са највећим страхом, Златан се сломио. Није могао да остане уз сина и супругу. "'Волим вас обоје. Све сте ми. Али не могу ово да поднесем. Назови ме за најмању ситницу која се догоди', рекао сам Хелени и побегао из болнице.“
Фото: Профимедиа
Ожиљак као подсетник на живот
Срећом, операција је успела и Максимилијан се потпуно опоравио. Данас је здрав младић који, заједно са млађим братом Винсентом, следи очеве стопе у млађим узрастима Милана.
„Макси још има ожиљак. Често се тога сетим. Искрено, даје ми бољи поглед на живот“, закључио је Ибрахимовић.
Иако је Максимилијан једном признао да је због очевог притиска и поређења мрзео фудбал до своје једанаесте године, данас обојица синова граде властити пут. Златан тврди да од њих не захтева ништа осим да дају све од себе, за себе, а не за свог славног оца.
БОНУС ВИДЕО:
