Сузана Јовановић отворила је душу пред камерама Курир телевизије у емисији "Година са Сузаном". Она је кроз плач испричала како су изгледали последњи дани њеног супруга Саше Поповића, који је преминуо 1. марта 2025. године у болници у Паризу, да је тешко поднела сазнање да је болестан, ставила је тачку на сва нагађања око наследства, а онда и открила детаље о документарном филму о естрадном магу.
Фото: Сарић С./ АТА имагес
На твоју иницијативу снима се документарни филм. Како си дошла на идеју?
- На идеју сам дошла одмах после сахране. Сматрала сам да такав човек заслужује да урадимо документарни филм о њему. Оставио је велики печат иза себе, и као уметник и као човек, и као визионар, и као сарадник, и као пријатељ. И као отац, супруг. Све у једној особи. Нисмо могли све људе да ставимо у филм. Буквално бих морала да позовем пола Србије да говори о Салету. Филм ће бити из два дела - први ће бити емитован 28. фебруара пре "Звезда Гранда", други сутрадан, пре "Никад није касно", баш на 1. март, кад је преминуо.
Фото: АТА имагес, Антонио Ахел, Р.З.
Прочитајте још
Знам да сте и Јелену Карлеушу позвали.
- Тако је. Звала сам све, не водим никакве ратове, ни с ким нисам у лошим односима, нема злих и ружних речи, ја их барем немам. Не знам, ако нека друга страна размишља другачије од мене, не улазим у то. Али што се мене тиче, с моје стране, ја сам са свим људима у добрим односима. С моје стране нема зле крви ни према коме.
И Брена ће бити.
- Хоће, наравно.
Ти и она се не чујете и даље?
- Нисам се чула с њом.
Чак и кад је позвана да сними филм?
- Нисам.
Па зар то није чудно?
- Не бих о томе да причам. Како је, тако је. Идемо даље.
Да ли ће деца говорити о њему?
- Да, сви смо говорили. Њих је јако тешко натерати да стану пред камере. Наравно да су причали, па мислим, било би мало ружно да нису изашли и да нису причали о оцу. Очекују сви, очекује нација да види Александру, Данијела, снајку Тијану, мене, на крају крајева.