Навршава се годину дана од смрти Милорада Милинковића, свестраног уметника чији је рад оставио снажан траг у домаћој кинематографији, музици и популарној култури. Редитељ, сценариста, глумац, писац, музичар и телевизијско лице, Милинковић је био аутор препознатљивог рукописа и неисцрпне енергије, човек који је београдски дух умео да преточи у филм, песму и реч.
Фото: Г.Г./АТА имагес
Милорад Милинковић преминуо је 7. јануара 2025. године у порти цркве Вазнесења Господњег у Јабуковцу код Неготина, након што му је позлило током литургије. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Иза себе је оставио супругу, глумицу Јелену Ђукић, и ћерку Дивну, као и опус који и данас живи кроз репризе, цитате, музику и сећања публике.
Потресан говор ћерке
Комеморација редитељу, сценаристи и трагачу квиза "Потера" Милораду Милинковићу одржана је у свечаној сали МТС Дворане у Београду, а поред многобројних говора које су одржали његове колеге и пријатељи, најпотреснији био је онај који је написала његова ћерка Дивна.
Фото: М.П./АТА имагес
Прочитајте још
- Драги тата, недостајеш ми јако, али не само мени него и свима, пријатељима, породици, познаницима, сарадницима и колегама. Волела бих да смо још мало заједно. Да ли се сећаш када смо гледали Слагалицу, уз кикирики и оно твоје здраво пиће од грејпфрута. Да даље не верујем шта се догодило. У Слагалици су увек знао број. Био си много паметан. Више неће бити реченице "е идем код тате" или "е тата где си, једва чекам да те видим". Недостајеш ми, како ћу ја без тебе. Нећеш ме више никад загрлити, пољубити или певати песму. Рекла бих више уживо, али не могу. Радићу исто што и ти. Слушаћу рок, нећу јести бели лук, ићи ћу у средњу математичку школу и режираћу. Палићу ти свећу скоро сваки дан после школе. Молићу се више за нас и наше здравље. Ти не знаш шта си све оставио за собом. Оставио си памет, љубав и веру у Бога и све нас. Ово ћу ти ставити на гроб, а ти читај. Ипак ћу јести бели лук, мама каже да је здрав. Волела бих да те загрлим. Сећаш ли се шута у г***цу, сваки пут је било забавније. Ово ћу да ти прочитам на сахрани. Не знаш колико је тешко рећи, волим те тата.
- Сећаш ли се када си јео и слушао вести, када си ми правио ћевапе, код баке пире који си само ти умео да направиш? Тога више неће бити, па чак и мама мисли то за пире да си ти најбољи. Макар нисам ја најтеже сазнала, него су то сазнали деки и бака. Отишао си на велики дан, волео си Бога и молитву. Али, зашто баш ти, то се питам тата? Волела бих да ми то кажеш у лице, али не знам како? Нисам хтела да те изгубим. Сећаш ли се када сам говорила "требаш ми", а ти ме увек исправљао у "требам". Макар желим да ми то нешто поново кажеш у лице, али не можеш... Макар да си васкрснуо, али ниси, нажалост. За неколико година или деценија, доћи ћемо сви горе, а ти ћеш да водиш наше душе на добар пут. Сећаш ли се кад смо гледали нешто, а ја ти седнем у крило или ти се попнем на кркаче на фотељи, сећаш се зар не? Нисам стигла да ти кажем, бићеш мојих 7 минута. То значи кад човек умре, 7 минута понавља и види најлепше ствари у свом животу. Радићу исто што и ти. Решавачу укрштеницу иако не знам шта значе те речи, гледаћу у телефон и када ме неко позове рећи ћу исто као и ти - "Шта хоћеш, ево за 5 минута", иако је прошло 10. Пусти ме на миру.
Фото: С. Рудић
Годину дана након његове смрти, Милорад Милинковић остаје симбол ауторске слободе и београдског духа који се не мири са просеком. Његови филмови, песме и књиге и даље налазе пут до нових гледалаца и читалаца, потврђујући да истинска енергија и искреност не застаревају.
У времену које често тражи брзе одговоре и лаке формуле, Милинковић нас и даље подсећа да су хумор, радозналост и храброст да будеш свој – вредности које надживлјавају своје ауторе.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
