Певач Аца Илић отворено је проговорио о браку с колегиницом Биљаном Јевтић, те томе како се Божић обележава у њиховом дому. Такође је открио и како је тачно на њих утицала раздвојеност, с којом су се сусрели пошто је он пословно отпутовао у Аустралију на три месеца, па за длаку избегао масакр у Сиднеју.
Ускоро, Биља и он прославиће и 40. годишњицу њихове љубави. За то време свакако је било много лекција, али певачу ниједна није пала тешко.
Фото: M.M./ATAImages
- Биља и ја сада у јануару славимо 40 година заједничког живота и нема ту неке велике мудрости. Људи се једноставно нађу и ми смо се нашли, верујем да се сродне душе споје и не знам то ни да објасним. Ми смо овај наш живот тако лепо проживели и дан-данас га лепо живимо. Пошто сам био одсутан три месеца, много сам се зажелео Биље. Треба мало да се одаљиш да би видео колико ти све то заправо фали. Ми смо се чули видео-позивом и имамо ритуал, ја их позовем пре него што легну и онда причамо по реду. Прво само са Иваном разговарам, затим са Биљом и онда сви заједно и тако причамо сатима. То је за мене била велика ствар, јер то раније нисмо могли, то што сам их видео и чуо умањивало ми је носталгију - изјавио је он, па објаснио како им за прошли Божић у Аустралији "није то било то".
- Божић је код нас традиционалан, прослављамо увек тако што је цела породица на окупу. Највише волимо Божић, Ускрс и нашу крсну славу Ђурђевдан. За Божић смо у Београду, а ето прошли пут смо за Божић сви били у Аустралији, Иван, Биља и ја. Није то то, некако није посебно кад Божић падне у радни дан и тамо сви раде. Тада смо цео јануар били у Аустралији и некако није то то као када славимо у породичној кући. Традиционално за Божић јагње и док је Иван био мањи куповали смо и поклоне. Ове године смо у Канади за Божић, али га славимо са пријатељима из Србије, па ћемо осетити праву празничну атмосферу. Поента свих празника је да човек не буде сам - сматра Илић.
Прочитајте још
"Биља и ја се посвађамо као и сви нормални људи"
Са женом је свакако имао несугласица, али ништа што не могу брзо и да реше.
- Наравно, Биља и ја се посвађамо као и сви нормални људи, али то су неке ситнице свакодневне које се брзо реше. Нисам свађалица и злопамтило, нисам онај тип особе који се дури и неће да прича. Деси се неки куршлус и после пола сата од свађе ми се загрлимо, све иде у такт и живот иде даље. Није баш све тако сјајно, живот није мед и млеко, а наравно наиђу и дани као што је било Иваново дипломирање када ми од среће лебдимо у ваздуху - објашњавао је Аца, који готово да не може ни да замисли свој живот без Биље.
- Тешко би било; наравно, свако би нашао своје место под сунцем, али ми смо некако наш живот и каријеру лепо градили. Нико ту није био оштенећен и свако је имао своје парче славе и својих пет минута, али смо увек дисали једно за друго и била највећа подршка. Не могу да замислим да сам идем кроз живот или да је Биља ишла сама кроз живот. Многи наши пријатељи не могу да схвате да ја одем негде сам. Када сам био у Аустралији свако друго питање је било: "А где је Биља?" Знате како је мој пријатељ Вања Булић рекао: "Кад на улици видите Ацу, сви кажу ено га Аца и Биља". Могу да кажем да нам је Биља стуб куће, њој ништа није тешко, чак ни када Иван и ја тражимо да нам спреми палачинке у 11 увече. Да би једна кућа и породица ишла напред, жена мора да буде добра - нагласио је он, који је у Аустралији време проводио драстично друкчије.
- Преко викенда сам радио, а радним данима сам увек био сам. Увече уђем сам у стан, легнем сам у кревет и мотам много тога по глави. Али ето, најважније ми је да сам имао подршку својих укућана. Држао сам икону моје славе Ђурђевдан, Светог Ђорђа поред главе и, свако вече када пођем да спавам кажем: "Свети Ђорђе помози да прође све како треба и да се вратим својој кући и породици" - окрио је певач, који ће микрофон окачити о клин тек пошто осети да "даље стварно више не може".
- Оног момента када будем осетио да ме глас издаје и да морам да идем да певам са муком и тешкоћама, тог момента ћу прекинути. Не треба ништа на силу радити и ово је јако тежак посао у којем увек мораш да се доказујеш. Не може се живети од старе славе. Може, али кратко, јер када дођеш негде да певаш, мораш да покажеш глас. Тако да када буде дошао тај час, ја ћу без икаквих комплекса рећи: "Хвала лепо, довиђења" - закључио је.
(Информер)
БОНУС ВИДЕО:
