У појединим крајевима источне Србије и данас се негују стари божићни обичаји који се разликују од оних познатијих у остатку земље. Један од њих везан је за сламу, која у божићној симболици има много дубље значење од пуког украса или традиције и заштите од хладноће.
Током божићних дана, нарочито на Бадње вече и Божић, у неким селима слама се носи на гробље и полаже преко гробова. На њу се стављају симболични дарови и храна, што представља чин сећања и поштовања према прецима. Верује се да се на тај начин одржава веза између живих и покојних, јер се Божић не сматра празником само за породицу у кући, већ и за оне који су некада били њен део.
Фото: Профимедиа
Слама је у старим временима имала практичну и духовну улогу. На њој се јело, спавало и обављали су се важни породични обреди. Због тога је сматрана местом окупљања, па се веровало да и преци долазе на сламу како би учествовали у празнику заједно са својим потомцима.
Уношење сламе у кућу на Бадње вече праћено је посебним обичајима и гласовима који подсећају на оглашавање живине. Тиме се симболично призива благостање, али и долазак предака који, према веровању, те ноћи улазе у дом и штите породицу.
Прочитајте још
Слама се не уклања одмах након Божића. У неким крајевима остаје неколико дана, јер се сматра да њено прерано изношење може нарушити мир и срећу у кући. По завршетку празника, слама се често односи у воћњаке или се ставља око стабала, уз веровање да доноси родну и плодну годину.
Ови обичаји сведоче о дубокој повезаности божићних празника са култом предака и старим народним веровањима, која су се у појединим деловима Србије сачувала до данас.
БОНУС ВИДЕО:
