Само два месеца пре своје смрти, Кемал Монтено је прошао кроз компликовану операцију на коју се припремао пуне три године. Упркос оптимизму и дугом периоду припреме, постоперативни период био је тежак, радио је трансплантацију бубрега. Након кратког опоравка, поново је примљен у болницу 21. децембра 2014. због повишене температуре и компликација које су пратиле трансплантацију. У тренутку смрти имао је 67 година. Лекари су касније навели да је у руци држао незапаљену цигарету, што је симболично одражавало његову страст према пушењу, навику која га је пратила кроз већи део живота.
Фото: В. Данилов
Монтено је оставио дубок траг не само као музичар већ и као супруг Бранке Монтено, отац ћерке Адријане и сина Ђанија, те деда унука Лора и Лара. Званични узрок смрти био је сепса, која је настала након компликација повезаним са трансплантацијом. Његова супруга Бранка тог децембра примила је најтежу вест свог живота – губитак партнера са којим је делила више од пола века љубави и заједничког живота.
„Доктори кажу да ништа не смем – па ни да живим“
Кемал Монтено, познат по свом специфичном хумору и животној филозофији, ретко је говорио отворено о борби са здрављем, али када би то чинио, увек је умео да комбинује иронију, искреност и топлину. На питање о навикама које није променио, иако би многи на његовом месту морали одустати од порока, одговорио је са осмехом и дозом самоироније:
Прочитајте још
"Према ономе што су ми доктори рекли, ја ништа не бих смео. Ни да живим. Не смем слатко због шећера, не смем слано због бубрега, воће не смем због калијума… Не смем ни обичну воду да пијем. Сок не смем попити. А опет, одем на дијализу у Загреб, ставим кутију цигарета поред себе, доктори питају: 'Шта је то?', а ја кажем – цигарете. Чуде се, јер ја нормално пушим. И пијем кафу. Код нас кафа без цигарете не иде."
Овај полуосмех и иронија нису били само начин да забави саговорнике – била је то његова стратегија суочавања са болешћу, начин да задржи достојанство и унутрашњу слободу, упркос ограничењима која му је болест наметала.
Приватни живот и породица
Поред уметничког успеха, Монтено је био познат по својој скромности, топлини и посвећености породици. Супруга Бранка била је његова највећа љубав, док су син Ђани и ћерка Адријана, заједно са унуцима Лором и Ларом, чинили центар његовог света. Иако је музика била његова страст, најлепши тренуци за њега су били они проведени са најближима – у дому, уз породичну топлину, шалу и заједничке успомене.
Сарајево је за Монтена остало неисцрпни извор инспирације. Град у којем је одрастао и кроз који је прожимао севдах и медитеранске мелодије, био је његова емотивна лука и домовина у којој су рођене неке од његових најлепших песама.
