Сузана Манчић (69) отворено је говорила о вероватно најтежем периоду живота, признајући да је аферу са интимним снимком поднела теже него губитак детета.
Фото: А.К./АТА имагес
Како је признала, осећај јавног понижења био је толико снажан да се повукла из свакодневног живота, затворила у свој дом и данима није имала снаге да се појави у јавности.
- Тај период живота желим да заборавим, али не могу. То је нешто најстрашније што ми се десило. Нисам излазила на улицу. Родбина ми је доносила хлеб, деца нису ишла у школу. То ми је најтежи тренутак јер сам изгубила достојанство. Људи су ме волели до тада, а онда су ме гледали са згражавањем. Нисам била крива да бих трпела тај јавни линч, јавност ме је осудила. Много сам плакала, али време је учинило своје и некако сам превазишла - признала је Сузана.
- Тај догађај ме је зауставио у свему, али сабрала сам се и сада ми се чини као да сам то сањала. Сваки тежак животни догађај ме је навео да се пресаберем, да видим ко сам и шта сам и да наставим даље. Имала сам тешких тренутака у животу: губитак родитеља, развод, изгубила сам три сина, али ипак, најтежи ми је тај спорни снимак који је испливао. Морамо да се навикнемо да се радујемо лепим стварима и да се помиримо с лошим,да се помиримо с губитком и да га превазиђемо како знамо и умемо - испричала је некадашња Лото девојка.
Прочитајте још
- Првог сина сам родила у шестом месецу и после два сата га изгубила. Како се дете родило, докторка је рекла: "Немојте да се надате." У тим ситуацијама човек мора бити јак. Ценим искреност и била сам захвална докторки што ми је тако отворено рекла и није ме заваравала. Доктори су ми рекли да бих до сада имала три сина, али имала сам спонтане. Потискујем лоше ствари и лоше успомене. То је судбина жене, добија и губи, али само треба гледати напред и помирити се с губитком. Након тога десила ми се ћерка Теодора, па друга ћерка Наталија, која се родила у Москви, пре времена, у седмом месецу, и два месеца је била у болници. Ћерке су ми дивне и могу да кажем да сам срећна жена - рекла је Манчићева раније за медије.
- Иако су ми доктори сваки пут рекли да сам носила дечака, не могу сто посто да верујем у то да су све били синови, јер је у нашој традицији да желимо да рађамо мушку децу. Мислим да можда таквим одговором теже да вас стимулишу да наставите са покушајима. Али, ја сам желела да имам сина Александра, по мом оцу, и сина Стојана. Увек сам волела та стара, архаична имена. Нисам познавала ниједног Стојана, али сам сваки дан ишла у школу Улицом Стојана Новаковића и некако ми је то име увек звучало чврсто, стамено. На првом ултразвуку са Теодором, била сам убеђена да поново носим дечака. Када ми је лекар саопштио да је девојчица, рекла сам да је то немогуће и заплакала као последња сељанка. Али, толика моја жеља за мушким дететом настала је из врло себичног разлога. Ја сам јединица и у животу сам морала да будем и мушкарац и жена, да се сама изборим против свих забрана, родитељских, школских, друштвених, чаршијских. Морала сам сама да обезбедим и заштиту и оправдање, све оно што сам идеализовала да бих била у улози старијег брата којег никада нисам имала. Желела сам да га моја ћерка има - признала је лепа плавуша.
Хелло
