- Ја сам успела да закочим, али девојка иза мене није. Ударила ме је, изашла сам, а онда је на мене налетео и аутобус од 12 тона. Нисам била свесна тога да сам велика мотивација другима, али зато ми је драго што се бавим овим послом. Искрено и отворено причам о свему што ми се догодило - присетила се Деа.
- Изашла сам из аутомобила, упалила сам сва четири жмигавца, девојка ме је ударила отпозади, хтела је да не зовемо полицију и да ми плати тај браник, али ја сам јој рекла: "Све је океј, само молим те дођи на тротоар". Да нисам то рекла, можда она не би била ни жива, ко зна. Само се сећам да ми је рекла: "Пази!" Било је језиво! Возач се вратио у рикверц, а моја рука тамо… Видела сам то, али мозак то не може да прихвати, а бол је огромна да разара мозак! Имала сам срећу у несрећи, у близини је била Хитна помоћ, те су врло брзо дошли - прича водитељка.
- Мени је пријатељ пришао док сам лежала у кревету, није ме препознао и обраћа ми се са "Девојко", ја му кажем: "Човече, ја сам, Деа", он почиње да плаче. Кад је почео да плаче, ја га питам: "Је л’ толико лоше?" И више него што можеш да замислиш". Тај моменат ми је био јако тежак, јер сам добила потврду пријатеља да сам много лоше, и онда ми је рекао да је знао да ћу преживети јер сам причала 200 на сат! Ставио ме је на спиналну даску, да ме није ставио, остала бих у инвалидским колицима, не бих могла да ходам због лома кичме - прича она даље.
Прочитајте још
- То су неке секунде које мени у том тренутку нису биле важне, али ти уопште не схваташ неке ствари и у ком си проблему. Све сам их молила да ми дају нешто против болова, нико ми ништа није дао, јер су се плашили унутрашњег крварења. Страшно велики болови, рука ми је ампутирана изнад лакта, носили су је поред мене. Те слике показујем, како бих показала људима шта значи секунд у саобраћају. Секунд непажња може некоме потпуно да промени живот. Три и по месеца сам била на интезивној нези, а скоро три месеца сам била у јако тешком стању. Искомпликовало се, имала сам две клинчке смрти. Само сам могла да померам главу, имала сам велике повреде, а свега сам билна свесна - открива Ђурђевићева.
На крају је рекла и да ли се чула са возачем аутобуса након свега.
- Нисмо се чули, ја њега нисам тужила, добио је две године условно. Не знам да ли се плаши или шта, али никада ме није позвао нити смо се видели. Он има децу, како да тужим човека који има децу. Мислим да су много мала деца. Нисам љута на њега, имам много доброг психијатра (смех) - закључила је Деа у емисији.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".