Вук Костић изградио је успешну глумачку каријеру у којој је играо запажене улоге у бројним популарним остварењима. Син је чувеног глумца Михајла Костића Пљаке, који је умро када је Вук имао 21 годину.
Бард глумишта некадашње Југославије, преминуо је 2001. године од леукемије. Пљака је био сироче, мајка му је умрла када је имао само седам година, а његовог оца Нестора за време рата одвели су у логор Маутхаузен.
Фото: АТА имагес
– Није имао ништа. И увек је говорио да је најбитнија ствар образ. И да сиромашни људи имају само образ. Да су новац и моћ ништа, а да су реч, част и доброта све . Мој отац је преминуо 2001. године. Све ствари и даље подсећају на њега. Сетим га се сваки дан, поменем га често. Он је у мени. Одлазак оца је сигурно најтежи ударац у мом животу. Али за тих двадесет једну годину, колико сам га имао, све ми је дао и пружио. Све ме је научио што је знао, усмерио ме ка правим вредностима и стварима, оставио инструкције како треба живети и која интересовања су вредна. Заразио ме љубављу према глуми, лову, мору и пустоловинама.
Фото: Јутјуб принтскрин
Вук Костић истиче да је са братом Нестором живео у једној соби.
- Тешко ми је било. Ми смо скромно живели. Нестор и ја смо одрасли у заједничкој собици од десетак квадрата, рекао је глумац својевремено и истакао да и данас прође поред зграде у којој се налази кутак његовог детињства – собица коју је делио с братом.
- Прођем често туда, то је близу мог садашњег стана. Ја сам с Црвеног Крста. Немам меланхолију, нисам био после више у том стану. То су чудне ствари – неко други живи у твојој соби. То су сетни моменти – прича Вук на којег је старији брат Нестор много утицао.
Фото: АТА имагес
– Однос и поштовање које имам према прецима имају везе с мојим васпитањем али и традицијом. Захвалан сам мојим прецима. Није ми остављено неко велико богатство, па да могу да продам дедовину, али и да имам, не бих је никад продавао. Не бих никад раскућио нешто за шта су се моји преци трудили – каже Вук.
(Story)
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
