У књизи Мира описује свој живот препун узбуђења, величанствених успеха, падова, љубави и издаја… Дотакла се и остварења свог "америчког сна", али и живота својих ближњих - мајке Бранке и оца Ивана те баке Љубе, супруга Горана и сина Марка, коме је књигу и посветила.
Управо одломак у ком се обраћа сину и који је објављен у најави књиге у многима је изазвао дубоке емоције.
- Да ли пишем ову књигу за тебе? Да би ти могао да разумеш шта се дешавало пре тебе? Како би могао провирити у далеки, давно нестали свет из ког су потекли твоји родитељи? Да ли уопште желиш да знаш нешто о томе? Да ли ти треба тај тежак пртљаг, пртљаг који твоја мајка вуче са собом цео свој живот, не налазећи начина да га бар зачас одложи? Или пишем за себе, себи? Зашто? Да ли зато да "боље разумем саму себе” покушавајући да детектујем скривену "причу" у раштрканом, нелогичном, хаотичном наративу својега живота?
- Док сам покушавала одговорити на та питања на која одговор није могућ, борећи се с речима језика који није мој (иако се дрско претварам да јесте), десило се нешто јако чудно: одрастао си. Не само то: Америка је постала другачија земља, земља злокобно слична месту које смо некада напустили с ужасом и у очају. Више нема сумње да су силе које су нас истерале из наших домова извојевале глобалну победу. Већ смо се једном борили с тим силама. Сада смо уморни. Исцрпљени понављањем. Уз то, прилично необично, ова књига постаје другачија књига. То више није књига сећања на далеко место и далеко време. Она постаје нешто пуно другачије: молба Америци и свету - стоји у одломку књиге написане на 640 страница, а све је ово подсетило као писмо сину и речи које му је за животе желела рећи, али није стигла.
Прочитајте још
Иначе, једна од наших највећих глумачких дива Мира Фурлан рођена је 7. септембар 1955. године у Загребу, где је дипломирала 1978. глуму на Академији драмске уметности. Исте је године постала чланица ХНК у Загребу, гђе је остварила више запажених улога за које је вишеструко награђивана.
Наступала је и на телевизији; на филму је почела 1982. у "Киклопу" Антуна Врдољака, а убрзо је постала једна од водећих југословенских глумица. Значајније улоге остварила је у филмовима "У раљама живота", "Отац на службеном путу", "За срећу је потребно троје", "Лепота порока" и "Браћа по матери" као и бројним у телевизијским драмама и серијама . Радила је широм бивше земље, а 1991. одлази у САД са мужем, где наступа у позоришту (Тхе Худсон Гуилд Тхеатре, Лос Ангелес), а од 1996. и на телевизији (ТВ филм Мy Антониа, ТВ серија Бабyлон 5 и Лост).
Преминула је у 65. години од компликација проузрокованих вирусом Западног Нила у Лос Анђелесу.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".