Маја никада није крила да је њен живот био испуњен бројним изазовима, а сада се присетила једне изузетно стресне ситуације из прошлости.
Како је испричала, уверена је да су се метастазе погоршале у периоду када јој је отац саопштио да жели да део накита, који је припадао њеној покојној мајци, поклони својој новој супрузи.
- Он се врло брзо оженио после мамине смрти, у року од шест месеци, са једном женом која мене није волела. И добро, ја сам прешла преко тога. Није ми било лако, али сам некако прешла, океј. Ја сам јединица. И онда ме је он једног дана позвао и рекао једну реченицу. Не знам уопште шта му је било потребно да то каже. Рекао је: "Шта од маминог накита да дамо новој жени?" Треба ли даље да причам? Само сам помислила: Сад ћу да умрем. Изабрала сам неки прстен за који знам да мама није волела, прогутала кнедлу и прећутала. А ујутру метастаза је била огромна - рекла је Маја Волк за домаће медије.
Фото: М. Лабудовић
Маја је отворено говорила о проблемима које је имала у оба брака, али и суровостима које је преживела у детињству.
- Апсолутно, стрес јесте ударац, али сећање на стрес је још горе. Када се сваког дана враћате на трауматични догађај, организам реагује као да се све поново дешава. Развод дугогодишњег брака, смрт мајке, женидба оца после шест месеци од њеног губитка, мобинг и малтретирање колега на Факултету драмских уметности – све то је убрзало и појаву рака и метастаза. Рак је, како су француски научници још осамдесетих установили, психоимунолошка болест – испричала је Маја и додала да су родитељи покушавали да је „укроте“.
Фото: В. Данилов
- Моји родитељи добили су генијално дете које их је збуњивало од рођења. Таква деца су маштовита, радознала и спремна на несташлуке. Они су покушали дисциплином да ме обуздају, али није ишло – била сам спремна да платим цену да истерам своје. Тукли су ме и мајка и отац, и то не шамар или два, већ озбиљне батине. Са пет година решила сам да побегнем од куће и то касније препричавала као анегдоту – отишла сам у касарну код војника и провела цео дан с њима, дајући им погрешне податке јер нисам хтела назад. Тек много касније запитала сам се шта натера дете од пет година да побегне од куће. Гушили су ме бригом, љубављу и казнама, а ја сам интуитивно осећала да могу да преживим само ако останем своја – казала је својевремено.
(Курир)
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
