Вук Костић изградио је запажену глумачку каријеру и стекао популарност у бројним телевизијским и филмским остварењима. Ипак, за њега живот није био само глумачки пут - иза успеха крије се и прича о породици и наслеђу. Вук је син Михајла Костића, познатог као Пљака, који је преминуо 2001. године од леукемије, када је Вук имао само 21 годину.

Пљака - животни пут пун изазова

Михајло Костић Пљака био је један од великана југословенског глумишта. Његово детињство било је тешко - мајку је изгубио са седам година, а оца Нестора током рата одвели су у логор Маутхаузен. Иако је одрастао у сиромаштву, Пљака је увек истицао важност образовања и части.

Фото: Јутјуб принтскрин

 

 

- Није имао ништа. И увек је говорио да је најбитнија ствар образ. И да сиромашни људи имају само образ. Да су новац и моћ ништа, а да су реч, част и доброта све. Мој отац је преминуо 2001. године. Све ствари и даље подсећају на њега. Сетим га се сваки дан, поменем га често. Он је у мени. Одлазак оца је сигурно најтежи ударац у мом животу. Али за тих двадесет једну годину, колико сам га имао, све ми је дао и пружио. Све ме је научио што је знао, усмерио ме ка правим вредностима и стварима, оставио инструкције како треба живети и која интересовања су вредна. Заразио ме љубављу према глуми, лову, мору и пустоловинама - искрен је био глумац за "Story.rs".

Фото: АТА имагес

 

 

Брат као ослонац у детињству

Вук истиче да му је старији брат Нестор био велика подршка током одрастања. Одрасли су скромно, делећи исту собицу:

- Тешко ми је било. Ми смо скромно живели. Нестор и ја смо одрасли у заједничкој собици од десетак квадрата - присећа се глумац и додаје - Прођем често туда, то је близу мог садашњег стана. Ја сам с Црвеног Крста. Немам меланхолију, нисам био после више у том стану. То су чудне ствари - неко други живи у твојој соби. То су сетни моменти.

Фото: АТА имагес

 

 

Поштовање према прецима и наслеђе

Иако му није остављено велико богатство, Вук Костић дубоко поштује своје претке и традицију.

- Однос и поштовање које имам према прецима имају везе с мојим васпитањем али и традицијом. Захвалан сам мојим прецима. Није ми остављено неко велико богатство, па да могу да продам дедовину, али и да имам, не бих је никад продавао. Не бих никад раскућио нешто за шта су се моји преци трудили.

БОНУС ВИДЕО: