Глумац Јован Јовановић недавно је говорио о породици за коју је веома везан. Он је рано остао без оца, а мајка и сестра имају посебно место у његовом срцу.
Јован је рекао да мајци дугује све што је данас и признао да га је губитак оца у многоме формирао.
Фото: Радуле Перишић/АТА имагес
- Вероватно ме то много одредило. Када изгубите чврст ослонац, а тако сте мали, свет за вас више није исто место. Мислим да је било тако и са мном, ја сам имао пет и по, а сестра осам, али смо изгубили негде чврст однос. Мајка и татина и мамина породица су се трудили да нам то на неки начин надоместе, али смо остали обележени. То се сигурно одразило на наш раст, али мислим да смо смогли снаге да испливамо из тога и да смо израсли у људе који су можда понекад затворенији и неповерљивији, али смо дефинитивно стекли неку снагу - рекао је глумац и наставио:
- Одрастати без оца није нимало лако у тим неким годинама када сви иду са очевима на утакмице, а ти идеш са рођацима, када те неко старији истуче па не иде тата него мама да те брани… Све то сигурно утиче и на самопоуздање и животне околности и одреднице. Јесте нас у многоме одредило али сви су се трудили да нам не фали љубави. Јесмо изгубили важну фигуру у животу, али негде смо, чини ми се, испливали из тога јаки.
Прочитајте још
Јованова мајка морала је истовремено да буде и мајка и отац, а Јован је причао о томе колико је било тешко васпитавати њега као тинејџера који је био несташан и сестру која је, како је он рекао, посебна особа са обичним потребама.
- Тој формулацији ме научила комшиница Ирина која је рекла да то нису деца са посебним потребама него посебна деца са обичним потребама зато шта они стварно имају обичне потребе и довољно је да им паркираш неки камион љубави, стрпљења и разумевања и њима ће бити довољно - рекао је Јован тада и додао:
- Не могу ни да замислим кроз шта је све мама морала да прође, али увек је нашла ведрину и радост за нас, увек је била дотерана и била достојанствена у свему томе и чини ми се да нас је то терало да будемо бољи.
Фото: Антонио Ахел/АТА имагес
"Њена суза ме је посебно болела"
Јован је говорио и о периоду када је био несташан и када је мајка са њим разговарала о лошим оценама.
- Некако ме увек њена суза посебно болела. Наравно, када сам освестио, када сам постао трезвенији, изашао из тих проблематичних година, некако ми је дошло у главу да ипак морам да урадим нешто и за њу и некако је отпочетка и сада била моја мисија да будем добар син и добар брат.
Врло рано је преузео очинску и заштитничку фигуру за своју сестру:
- Рано сам освестио то и моја сестра је за мене до неке моје осме године била старија сестра, а онда сам ја постао старији брат. Већ са десет година сам је пратио до школе, водио рачуна да функционишемо добро и никад нисам имао баријеру или неки стид иако одрасташ у малој средини па видиш да неко другачије гледа твоју сестру па се поставиш заштитнички. Сад се говори о тој деци, чини ми се да је присутније, да је свест друштва порасла кроз телевизију, друштвене мреже, кроз разна удружења се говори о њима. Чини ми се да полако постају део заједнице шта не могу да кажем да је био случај сигурно прије 20 година, нарочито у малим срединама - рекао је тада глумац.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
