Свети Атанасије Велики је од раног детињства био посвећен вери, а као ђакон архиепископа Александра учествовао је на Првом васељенском сабору у Никеји, где је остао запамћен по својој ученошћу, благочешћу и ревности за православље. Његова животна дела и борба за очување вере оставили су дубок траг, како у црквеним књигама, тако и у народним предањима.
Ђавоље искушење и обичај који се поштује
Једна од најпознатијих легенди о Светом Атанасију говори о његовом сусрету са ђаволом који се прерушио у најлепшу девојку како би га навео да се одрекне Бога. Светац је прозрео превару и замолио девојку да покаже своју моћ ускочивши у мали ћуп. Она је то учинила, а монах је одмах затворио посуду и бацио је у море.
Фото: Профимедиа
Легенда каже да је ћуп плутао годинама, све док га рибари нису пронашли и отворили. Стари кажу да чим загрми, ђаво помисли да га зове Свети Атанасије, уплаши се и одмах ускаче у посуде. Зато је народ веровао да се на овај дан сви судови и чесме морају чврсто затворити, како би се избегла било каква невоља.
У неким крајевима Србије, Свети Атанасије се посебно поштује међу воденичарима. Верује се да ђаволи тог дана вребају у вировима, због чега воденице не раде. Овај обичај преноси се с колена на колено, а стари мајстори често подсећају млађе генерације да поштују дан свеца и избегавају рад у води, чувајући тако своју безбедност и поштовање предања.
На овај дан, поред поштовања црквених обреда, верници подсећају једни друге на значај молитве и очувања вере. Народна веровања и приче о чудесним делима свеца и данас имају своју снагу, повезујући прошлост и садашњост кроз приче које уче о вери, мудрости и опрезу.
Прочитајте још
(Она.рс)