Наиме, нови шеф Кабинета председника Украјине, Кирило Буданов, и Давид Арахамија, лидер странке „Слуга народа“, придружили су се преговорима, а промену је направио и Кремљ.

Према писању Украјинске правде, Кремљ је заменио дипломате професионалним војним официрима. 

- Важно је да се након што су Буданов и Арахамија ушли у преговарачки процес, природа комуникације променила не само са Американцима, већ и са Русијом. Паралелно са променама у украјинској делегацији, Путин је заменио и своје преговараче. Сада, уместо Мединског и других традиционалних руских дипломата, преговоре воде војници. Раније је наш народ морао сатима да слуша проповеди о томе ко је кога и када освојио у прошлости. Сада тамо седе војни официри и разговарају о врло конкретним стварима: механизмима повлачења, гаранцијама, роковима и слично. То је вероватно кључна промена која је дошла са Будановљевим доласком - рекао је извор упознат са преговорима.

Фото: Профимедиа

Кирило Буданов

Према писању украјинских медија, када је бивши шеф председничке администрације Андриј Јермак водио преговоре, интеракције су се заправо одвијале преко неколико различитих канала. Док је Јермак водио званични, наводно су постојала најмање два друга која су функционисала преко веза Буданова и Арахамија. Истовремено, незванични канали су преносили реалнију процену ситуације и процеса у Украјини.

Након што је званични преговарачки канал дошао под контролу Буданова, цео преговарачки процес са украјинске стране почео је да делује као „један глас“. То је дошло до изражаја када се Арахамија вратио у преговарачку групу.

Фото: Профимедиа

Јермак и Зеленски

Он има широку мрежу контаката у Сједињеним Државама, као и директан контакт са Русима попут Романа Абрамовича.

Подсетимо, још током 2022. године Арахамија је предводио делегацију Украјине на преговорима. Тада се писало да је политичар, бизнисмен и национални радник грузијског порекла који је "тежак" чак 25 милиона. 

Арахамија има украјинско и грузијско држављанство. Рођен је 1979. у Сочију, у данашњој Русији, а потом се преселио у Грузију где је и одрастао. Бежећи од рата у Абхазији 1992. године, преселио се са родитељима у украјински град Николајев (Миколајив).

Студирао је економију на Европском универзитету у Кијеву, а мастер студије из менаџмента завршио је на Отвореном универзитету у Лондону.

 

 

По избијању прве украјинске кризе марта 2014. био је један од учесника Евромајдана. Прикупљао је помоћ за 79. Ваздушно-десантну јуришну бригаду из Николајева, јединицу која је служила у склопу мировне мисије КФОР на Косову и Метохији.

Био је то успон његовог добровољачког подухвата "Народни пројекат" који је помагао украјинске снаге у зони сукоба на истоку Украјине, где је такође била присутна поменута јединица. Убрзо је одликован Орденом за заслуге трећег реда.

Годину дана касније додељено му је украјинско држављанство након чега је искорачио на лествици утицајних људи у земљи. Његов ангажман био је изузетно цењен у безбедносним круговима, што је доказано његовим именовањем за саветника тадашњег министра одбране Валерија Хелетеја и шефа Савета добровољаца при дотичном ресору.

Освајање утицаја и нагло богаћење

Године 2017. био је један од оснивача Међународног центра за безбедносне и одбрамбене стратегије. Поред тога, учествовао је у формирању неколико ИТ компанија.

Две године касније, председник Украјине Володимир Зеленски именовао га је за члана надзорног одбора украјинске државне фирме "Укроборонпром".

Доласком Зеленског на власт, политичка каријера Арахамије кретала се узлазном путањом. Изабран је за шефа странке "Слуга народа" и постао посланик у Врховној Ради.

Фото: Профимедиа

 

Поред посланичке, тада су му поверене још две функције: члан Одбора за националну безбедност, одбрану и обавештајне послове, и секретар Националног инвестиционог савета.

У периоду од 2019. до 2021. украјински медији сврстали су га међу 100 најутицајнијих Украјинаца. Његово богатство процењује се између 20 и 25 милиона долара.

Украјински посланик Иван Виник оптужио га је да је 2016. покушао да украде 132 милиона гривни намењених за набавку горива за потребе војске. Суд га је четири године касније ослободио оптужбе.

БОНУС ВИДЕО: