Ђулкица је боловала од карцинома, па је решила да своју потресну причу подели са пратиоцима. На Инстаграм сторију је открила шта је проживела она, али и њена породица која јој је била велика подршка у тешким данима.
Ђулкица је на свом Инстаграму поделила фотографије са терапија и са пратиоцима поделила своју причу, у нади да ће некога инспирисати и помоћи му.
- Имала сам рак за раком. И сваки пут сам устајала. А онда сам остала са овим једним. И не дам му да ме дефинише. Не дајем му ни простор више него што мора да има. Било је превише стреса који сам носила ћутке. И губитак мог оца који нисам успела да прихватим годинама. Бол је остао у мени, а тело је на крају почело да говори. Прво тихо. Онда гласно. Депресија. Па болест. Па опет. Некад сам била толико исцрпљена да сам се сударала са зидовима. А већ следећег дана - нова терапија. И ишла сам. Не зато што сам била јака. Него зато што сам морала. И још сам ту. И идем даље.
Фото: Инстаграм принтскрин/djulkica
- Моја борба није била метафора. Била је стварна. Моја породица је гледала моје дно, сударање са зидовима, умор који ме гаси, бунцање... И дане када нисам била ја. Али гледали су и моје небо. Моменте када сам се смејала, планирала, веровала. Мој супруг и моје две најстарије ћерке носили су огроман терет један период, то ме је болело више од свега. И тада сам одлучила: Никада више нећу дозволити да ме гледају у овом светлу. Пресекла сам. Прекинула сам радиотерапије и хемотерапије. Потписала да их више не желим. Тај бол више нисам хтела. Одлучила сам да верујем у природу. У себе. И успела сам. Доктор ми је рекао да никада није видео одлучнију жену. Ја нисам "чувала себе". Ја сам живела. Излазила сам. Смејала се. Падала. Устајала. Слушала разне приче, и ниједна ме није дотицала. Знала сам да изађем и да после тога завршим у болници. Али сам знала и да ја бирам живот, сваки пут.
Прочитајте још
Фото: Инстаграм принтскрин/djulkica