Тестамент Цеце Бојковић показује да је глумица донела одлуку која превазилази породичне оквире и носи снажну поруку о одговорности према уметности и будућим генерацијама.
Наиме, драмска уметница је одлучила да део своје уметничке и личне имовине завешта једном невладином и непрофитном удружењу грађана са седиштем у Београду.
Фото: В. Данилов
Ова одлука изазвала је велику пажњу јавности, јер највреднији предмети из њеног живота неће припасти искључиво породици, већ ће бити доступни широј јавности као део културне баштине.
Према доступним информацијама, тестамент Цеце Бојковић обухвата бројне глумачке награде, личне предмете, архивску и библиотечку грађу, као и поједине комаде намештаја из њеног стана.
Прочитајте још
Глумица је овим потезом јасно ставила до знања да жели да њено професионално наслеђе настави да живи и инспирише нове генерације уметника и поштовалаца њеног рада.
Цеца Бојковић је више од пет деценија присутна на јавној сцени, остваривши упечатљиве улоге на филму, телевизији и у позоришту. Иако има 78 година, често истиче да глумци заправо никада не одлазе у пензију, већ остају активни онолико дуго колико имају снаге за креативни израз.
Фото: репринт ТВ новости
– Зависи од личности до личности. Мислим да бисмо ми глумци морали бити поштени пред собом, односно свесни када нам понестаје свежина и енергија за креацију. У том случају се треба повући. Али то, кажем, зависи од особе до особе – рекла је једном приликом Цеца Бојковић, покрећући и иницијативу за побољшање положаја пензионисаних глумаца.
Говорећи о тешком положају уметника у позним годинама, глумица је једном приликом истакла:
– Шта да вам кажем о тој теми ако се зна да је рецимо Стева Жигон умро с пензијом од 17.000 динара.
Светлана Бојковић је више пута нагласила колико јој је слобода у раду била важна, посебно у каснијој фази каријере.
– Сигурно је да постоји осећај да радим оно што хоћу, а не оно што морам. Рано сам се пензионисала јер сам рано и почела да радим, након друге године студија глуме. Осим тога, у последњој деценији рада прешла сам у слободне уметнике и већ сам имала осећај слободе, што је мени врло важно – рекла је прошле године за Стил.
Фото: R.Z./ATAImages
Говорећи о променама у индустрији и куповној моћи глумаца, Светлана Бојковић се са сетом присетила почетака каријере:
– Сећам се да сам од хонорара за филм ‘Пас који је волео возове’ могла да купим два аутомобила (‘рено 4’). Купили смо ипак једна кола, месец дана обилазили Европу и донели пуно гардеробе. Све од једног хонорара. Од своје прве плате која је била 70.000 динара, двадесет хиљада сам дала родитељима, а остатак сам трошила у Кнезу на италијанске ципеле. Куповна моћ је била велика. Данас од хонорара глумац може да оде на једно добро путовање – рекла је глумица за „ТВ Екран“.
Светлана Цеца Бојковић се током живота удавала три пута. Као студенткиња се заљубила у осам година старијег колегу Милоша Жутића, а удала се са свега 21 годином.
– Две године после уписа на Академију била сам још као студент, по одлуци Бојана Ступице, примљена за сталног члана ансамбла Југословенског драмског позоришта. И те 1968. године играла сам у седам премијера, а имала сам и осму, личну: Удала сам се за глумца Милоша Жутића. Потом сам, 1970. дипломирала, а врло брзо, крајем 1972. донела сам на свет Катарину, моју Кају – испричала је глумица за Политику.
Фото: В. Данилов
Из тог брака има ћерку Катарину Жутић, такође успешну глумицу. Након развода, у њен живот је ушао редитељ Љубомир Муци Драшковић, са којим је започела снажну и турбулентну љубав.
– Моји бракови су се преклопили осамдесетих година. У заједницу са Муцијем ушла сам прије развода од Милоша. Моја и Муцијева љубав била је јача од свих правних норми, а званично смо се вјенчали тек 1990. Године – рекла је глумица.
Трећи супруг, Славко Круљевић, преминуо је у марту прошле године. Говорећи о њиховом упознавању, глумица је открила:
– Његови пријатељи, који су и мене познавали, позвали су ме на вечеру… Онда су они настављали да организују вечере да се и боље упознамо и тако је то трајало два мјесеца, односно док на крају нисмо сами отишли на ручак – испричала је Цеца Бојковић за Глорију.
Фото: АТА имагес/М. А.
Тестамент Цеце Бојковић као порука за будућност
Одлука да део своје заоставштине остави непрофитном удружењу показује да тестамент Цеце Бојковић није само правни документ, већ и снажна порука о вредностима, уметности и одговорности према друштву.
(Стору)
БОНУС ВИДЕО:
