Небојша Глоговац, Ана Софреновић, Никола Којо, Иван Јевтовић и Драган Бјелогрлић су пре 25 године пристали да за без хонорара, што би наш народ рекао за џабе, играју у филму "Небеска удица".
Редитељски првенац покојног Љубише Самарџића, сниман је непосредно по завршетку НАТО бомбардовања јуна 1999. године, а због лоше економске ситуације цела екипа је морала да се помири са тим да можда неће добити ни динара. Међутим, жеља глумаца да на великом платну дочарају победнички дух народа, који је преживео страхоте током 78 дана гранатирања тадашње Југославије, била је јача од пара. Тако су сви без размишљања прихватили посао за који нису знали да ли ће икад бити плаћен!
Филм је снимљен и приказан на 50. Филмском фестивалу у Берлину и касније је освојио свет, са предивним или чак оригиналним насловом "Скy хоок", који кокетира најмање са двосмисленошћу, али за кошаркашки образовану нацију недвосмислено је јасно да се пре свега алудира на познату баскеташку бравуру (хорог), која је прославила Џабара, али и својевремено Винка Јеловца, док га сада промовише Владе Дивац, записао је недељник Време.
Сценариста филма Ђорђе Милосављевић, који се у кинематографији одомаћио и као редитељ (најпре "Точкови" а сада "Механизам", написао серије "Тајкун", "В фау ефекат" и "Калканске кругове"), и сам је баскеташ, а на текст се упецао стари лисац кошаркашке грађе - Љубиша Самарџић. Реч је о причи о пропалом дорћолском баскеташу, мелодрами под бомбама сниманој тик по потписивању онога што једни називају "мир", а други војно-технички споразум.
Прочитајте још
Радња филма прати судбину младих и амбициозних људи који желе да своја сањарења испоље на најбољи могући начин. Сирене и бомбе нису омеле групу заљубљеника у кошарку да обнове терен чиме би обновили себе, своје идеале, своју породицу. Небојша Глоговац, као и увек, мајсторски је одглумио лик Каје, који је разапет између бомби и рушевина, и својој љубави према сину Јовану којег глуми Огњен Мирковић, и према бившој жени коју је маестрално одглумила Ана Софреновић. Дечак Јован који не може да говори, опчињен је својим оцем и искуством, и срећним временима које му кроз причу преноси. Управо њему је изговорен чувени цитат:
"Па је л’ знаш ти како се постаје прави шампион? Тако што изађеш на терен кад је најтеже... и победиш!"
Кошарка за Кају (Глоговац) представља извор радости, смеха И живота, али је идеја да поправи разрушени терет његовим пријатељима делује сулудо. Сваки лик носи своје бреме и своју тужну судбину. Дан за даном проводе заједно, препричавајући догодовштине пре него што их је задесило црнило бомбардовања. И дан данас, многи клинци се проналазе у улози Каје, срећног човека трагичне судбине. Због тога, многи филмски критичари уврстили су овај филм у врхунско дело, у сваком смислу.
Порука филма јесте да у животу никада не треба одустајати, иако су све мука овог света на вашим леђима.
