У петак ће се традиционално одржати 62. Минхенска безбедносна конференција од 13. до 15. фебруара 2026. На њој се очекује око 60 шефова држава и влада. Скуп се сматра најважнијим форумом за теме везане за безбедносну политику. Занимљиво, ове године ће теме бити готово идентичне као и на конференцији из 2007. То није случајност.
Наиме, током 43. сигурносне конференције која се 10. фебруара 2007. одржала у баварској престоници, до тада симпатични Путин је шокирао Запад и из темеља продрмао униполарни светски поредак.
Рат против тероризма је био у пуном јеку, Буш и Пол Волфовиц су срушили Садама Хусеина и сањали век америчке доминације (Пакс Американа). Но, Путин их је непријатно изненадио својим говором у којем је поменуо Униполарни светски поредак, ширење НАТО-а према истоку и ирански нуклеарни програм.
Фото: Профимедиа, Depositphotos
Данас се тај говор сматра поруком Русије Западу да неће прихватити подређену улогу у светској политици. Путин је тада по први пут јасно рекао да Русија има своје спољнополитичке циљеве и дао је до знања да је Русија спремна да брани своје интересе и преузме активнију улогу у обликовању глобалног поретка.
Говор је изазвао сензацију у целом свету. Учесници скупа и медији говорили су да свету прети нови Хладни рат. Критичари тај говор виде као јасну најаву руских империјалистичких тежњи које су почеле годину дана касније у Грузији, а кулминирале нападом на Украјину.
Прочитајте још
Москва пак тај говор види као рано упозорење Западу да Русија неће толерисати западне хегемонистичке претензије. Кремљ тврди да су НАТО и ЕУ игнорисали то упозорење и изазвали рат који бесни у Украјини, уместо да су прихватили мултиполарни светски поредак.
Говор који је променио све
Руски председник је током говора критиковао оно што је назвао монополистичком доминацијом САД у глобалним односима и њихову готово необуздану употребу силе у међународним односима.
- Резултат такве доминације је да се нико не осећа сигурним - рекао је Путин и додао да таква политика подстиче трку у наоружању. Путин је цитирао говор бившег министра одбране Западне Немачке и главног секретара НАТО-а од 1988. до 1994., Манфреда Ворнера из 1990. како би подржао свој став да је НАТО обећао да се неће ширити на бивше чланице Варшавског пакта.
- Чињеница да смо спремни да не ширимо НАТО источно од Немачке пружа Совјетском Савезу осећај сигурности. Где су сада те гаранције - цитирао је Путин. Москва изнова понавља да је Горбачов допустио уједињење Немачке само зато што им је САД дао гаранцију да се неће ширити дубље у источни блок.
И сам Путин је после напада на Украјину рекао да се НАТО мора вратити на границе из 1990.
- Мислим да је очито да ширење НАТО-а нема никакве везе са модернизацијом самог Савеза или са осигурањем сигурности у Европи. Напротив, оно представља озбиљну провокацију која смањује ниво међусобног поверења - рекао је Путин.
- Имамо право да се питамо коме је то проширење намењено? И шта се догодило са уверавањима наших западних партнера после распада Варшавског пакта? - питао је све у дворани Путин.
Фото: Профимедиа
Током говора Путин је осудио америчке планове о постављању противракетног штита у источној Европи којег су затражиле европске чланице у априлу 2007.
Путин је рекао да када је питао Вашингтон зашто постављају ракетни штит у Пољској и Чешкој, Американци су му одговорили да је то за обрану од Северне Кореје.
- То се противи законитостима балистике. То је као да се левом руком чешкате по десном уху - рекао је Путин и у новембру 2007. најавио да ће се Русија замрзнути Уговор о конвенционалним оружаним снагама у Европи (ЦФЕ) из 1990.
Говор је у Русији постао познат као Минхенски говор.
Бројне реакције
Тадашњи главни секретар НАТО-а Јап де Хуп Шефер тврдио је да противракетни штит неће нарушити однос снага с обзиром на то да се ради о десетак пресретача у Пољској и радару у Чешкој.
Сенатор Џо Либерман изјавио је да је говор био провокативан и звучао као увод у нови Хладни рат. Пољски институт за међународне послове описао је Путинов цитат из говора Манфреда Ворнера као непотпун. Навели су да се Ворнерово обећање односило само на нераспоређивање НАТО снага на територију Источне Немачке после поновног уједињења.
Амерички политички научник Ендрју А. Михта тврди да западни челници нису 2007. препознали говор као практичну објаву рата. Амерички политиколози Џон Џосеф Миршајмер и Стивен Ф. Коен уједињени су у ставу да је говор те судбоносне суботе у фебруару 2007. Путиново најексплицитније упозорење да Русија доживљава ширење НАТО-а на исток као претњу својој националној безбедности.