Срђан Милетић данас прославља 57. рођендан, а иза осмеха по којем га публика познаје крије се животна прича достојна филма. Глумац ког обожавамо у остварењима „Кад порастем бићу кенгур“, „Седам и по“ и „Вратиће се роде“ недавно се вратио на мале екране у серији „Сабља“, где је тумачио некадашњег министра Душана Михајловића.
О приватном животу ретко говори и успешно га чува далеко од очију јавности. Ипак, једном приликом одлучио је да без улепшавања исприча кроз какав је пакао прошао – и како је из њега изашао.
„Отворио сам све картоне, али нисам клонуо“
Милетић је преживео чак 11 операција, сепсу и два пута клиничку смрт. У подкасту „Лоботомија“ говорио је о данима проведеним у болници, али и о томе како је хумор користио као штит.
Foto: Printscreen/YouTube/ RTS Prikazuje
– Нисам имао ни здравствени картон, а кад сам кренуо, поотварао сам све картоне. Сваки дан је било нешто бескрајно смешно. Ако и није било смешно, ја сам га искривио да ми буде смешно. Кад имаш здравствене проблеме, небитно је да ли си их прихватио. Имаш ограничења и не можеш другачије. Нисам клонуо духом ниједног тренутка. То је део порције го*ана коју свако поједе. Кад смо већ ту, ајде да видимо шта је смешно – испричао је глумац.
Ни у болничкој соби није губио дух.
Прочитајте још
– Ложио сам пацијенте око себе док ме доктори нису замолили да не лупетам. Рекао сам им да обрате пажњу да им, кад раде каротиду, не пресеку „жицу за ону ствар“. Доктор ми је рекао да то не причам јер не може да им објасни да таква жица не постоји. А сви имају по 80 година и брину да ли ће имати ерекцију. И како да се не смејеш – присетио се.
„Само нестане струје“
Глумац је отворено говорио и о искуству клиничке смрти.
Фото: Antonio Ahel/ATAImages
– Да сам реално сагледавао ствари, убио бих се. Раније сам се много нервирао и довео себе до распадања. Видео сам доста смрти. И сам сам мало умирао. Смрт је једина извесна ствар, па кад дође – дође. Није ништа страшно – рекао је.
Описао је и шта је, како каже, видео „с друге стране“.
– Нема анђела, нема светлости. Само нема струје. Сећам се тренутка када је нестала и када се вратила. Између је мрак. Нема бола. Боли пре тога, али сама смрт не. Само нестане струје. Кад се пробудиш, мало си луд три дана јер ћелије памте да си умро. Треба времена да схватиш где си – објаснио је Милетић.
Борба са сепсом и 11 операција
Његова здравствена криза укључивала је и сепсу, коју описује као дуг процес пропадања организма.
– Отказује једно по једно. Имао сам 11 операција, али сам се извукао. Не бојим се смрти. Отац ми је умро на рукама кад сам имао 17 година. Кад прођеш страшне болове, схватиш да има горих ствари од смрти. Бол је једна од њих – искрено је рекао.
За крај, поделио је и детаљ који сведочи о његовој издржљивости.
– Издржао сам ручну пункцију бедарне кости. То је када ти, практично вадичепом, ручно буше кост. Без анестезије. И после тога треба да се жалиш? Чим не боли, добро је.
БОНУС ВИДЕО:
