Годину дана након Првог светског рата, у ком је Србија изгубила изгубила трећину свог становништва, у Београду и целој земљи је почео изнова да се рађа живот. На крилима победе и нове наде, у Краљевини СХС они који су преживели су морали да наставе са нормалним током живота.

Како је то изгледало на улицама, можемо погледати у снимцима који су настали 1919. године. Људи су ишли по улицама са посудама које су носили на леђима, што је данас незамисливо, а из којих су точили чајеве и кафу, који су се пили са ногу, у шетњи. Трамвај, који је у то време ишао преко Теразија, био је препун путника и без врата.

Оно што је исто приметно, јесте начин одевања, који је, наравно, био потпуно другачији у односу на данашње време. На улицама је било људи у оделима, али и оних који су носили српске народне ношње.

 

 

Кнез Михаила трг, како су га стари Београђани крстили, а данас Трг републике изгледао је потпуно другачије. У згради данашњег Народног музеја налазила се Управа фондова, а може се видети и Народно позориште, које је оштећено током Првог светског рата како се налази у процесу обнове.

Није била реткост да се на београдским улицама нађу воловске запреге, које су превозиле материјал за градњу кућу, које су се у то време масовно обнављале, с обзиром на то да је земља после рата била разорена. Колико је то било популарно транспортно средство најбоље говори чињеница да су возачи запрега чекали да једна кола прођу, да би се и они укључили у саобраћај.

Старији су слободно време често проводили у београдским кафанама уз карте, док су они млађи били задужени за обнову земље, што се види у снимку у којем девојчице и дечаци марљиво раде на земљи. Продавнице су биле пуне робе, а у једном кадру се види и како двоје младих допрема у кацама робу.

На једном од снимака види се улаз у Калемегдански парк и фонтана Рибар (Борба) или Злосрећни рибар, дело истакутог вајара Симеона Роксандића, која је у српској престоници од 1907. године. Оно што је такође занимљиво видети јесте снимак Београда направљен са Калемегдана, а на којем се виде северна страна на којој се данас налази Нови Београд. Речни саобраћај је био врло жив, о чему сведочи преко 10 бродова који су се нашли у кадру.

Улица краља Милана са зградом руског посланства, мушкарац на бициклу који вози кроз њу док коњ стрпљиво чека да некога повезе може се видети на једном од видео снимака. Такође, на истом снимку налази се и Кућа Алексе Крсмановића на Теразијама, познатог београдског трговца, која је у то време, 1919. године била резиденција регента Александра Карађорђевића.

(Kurir)

БОНУС ВИДЕО-