Српска православна црква и њени верници 14. фебруара обележавају Светог Трифуна, свеца коме се у народу приписују бројни обичаји и веровања.
Свети Трифун се сматра заштитником винограда, усева и искрене хришћанске љубави. Саша Срећковић, музејски саветник из Етнографског музеја, објашњава који су обичаји најважнији на овај дан.
Као заштитник виноградара, Свети Трифун је посебно поштован међу винарима. Најважнији обичај је орезивање бар једног чокота винове лозе, који се потом прелије вином, уз жељу за родном и успешном годином. Због тога је у народу, нарочито у Тимочкој крајини, познат и као „Орезач“ или „Зарезој“.
Фото: Јутјуб принтскрин/Слуга божији, Профимедиа
У појединим деловима Србије овај дан има и додатна значења. У шумадијским селима Трифундан је заветни дан, јер се веровало да светац штити село од града, поплава, инсеката и других штеточина. У неготинском крају труднице су симболично орезивале лозу, верујући да ће, по принципу „слично производи слично“, виноград боље родити.
У неким местима Свети Трифун је и крсна слава. Домаћин славе, познат као „подрумар“, припрема и подиже славски колач, а та част се сваке године преноси на другог домаћина.
Прочитајте још
За оне који Светог Трифуна прослављају као крсну славу, славска трпеза има посебан значај. Основу чине виноградска погача, жито и вино. Уколико дан није постан, припрема се и виноградски гулаш, као и пилетина или ћуретина у винском сосу. Ако је пост, препоручује се риба попут речног рака или шкарпине припремљене у вину.
Народна веровања везују Светог Трифуна и за временску прогнозу. Ако је на Трифундан ведро и сунчано, верује се да ће година бити сушна и слабијег рода. С друге стране, киша или мраз на тај дан наговештавају добар принос усева и воћа
(Курир)
БОНУС ВИДЕО-
