Коментаришући хипотетички сценарио кризе у Сувалкском коридору, Хоџис је оценио да би балтичке државе у најгорем случају морале да издрже до две недеље без значајнијих појачања. Према његовим речима, проблем није само политичка одлука, већ логистика и војна мобилност. Он је указао на то да железнички системи у Немачкој и Пољској функционишу у цивилном режиму и да пребацивање оклопних бригада није могуће „преко ноћи“.
Хоџис је отворено признао да би НАТО у првим данима сукоба имао озбиљне проблеме са муницијом. У вежбама у којима је учествовао, навео је, залихе би биле исцрпљене већ после два дана интензивних дејстава. Као посебно рањиву тачку истакао је противваздушну одбрану и транспортну инфраструктуру.
Упозорио је да би масовни напади дроновима и ракетама на луке и логистичке центре, попут Клаипеде, Риге, Талина, Гдањска или чак Бремерхафена, представљали шок за НАТО, преноси оружјеонлајн.
Међутим, најзапаженија изјава односила се на руску ексклаву Калињинград. Говорећи о концепту одвраћања, Хоџис је рекао да Русија мора да зна да би „изгубила Калињинград – и то врло брзо“.
Дословно је изјавио:
Прочитајте још
Фото: Википедиа/јавно власништво
- Прилично сам сигуран да би Калињинград био онеспособљен у првих 24 сата.
Он је појаснио да не говори о копненој инвазији, већ о комбинацији кинетичких и некинетичких средстава: сајбер нападима, електронском ратовању, неутрализацији противваздушне одбране и прецизним ударима дугог домета на кључне војне објекте у региону.
Калињинградска област није само војна тачка на мапи. Реч је о густо насељеној територији са стотинама хиљада становника и значајним војним капацитетима, укључујући системе дугог домета. Изјава о њеном брзом „онеспособљавању“ подразумева сценарио интензивних удара на територију нуклеарне силе.
Фото: Depositphotos
Хоџис је такође оценио да би европске земље, чак и без америчке подршке, могле да нанесу озбиљну штету руским војним капацитетима у том региону. Као потенцијалне актере навео је Пољску, а споменуо је и могућност притиска на друга стратешка подручја, попут Кола полуострва на северу Русије.
Овакве изјаве имају вишеструке импликације. Прво, нормализују идеју директних удара на руску територију као део стратегије одвраћања. Друго, долазе од бившег високог америчког команданта, што им даје политичку и војну тежину. Треће, подижу ниво реторике у тренутку када је безбедносна архитектура Европе већ под снажним притиском.
Фото: Профимедиа
У аналитичком смислу, Хоџисова изјава није оперативни план, већ пројекција у оквиру хипотетичког сценарија.
Ипак, јавно изговорене формулације о брзом неутралисању територије друге нуклеарне силе додатно радикализују дискурс и померају границе онога што се у јавном простору сматра прихватљивим.
У времену када су комуникационе поруке део стратешког надметања, овакве изјаве нису само лични став пензионисаног генерала, већ елемент шире безбедносне дебате. Питање које остаје јесте да ли реторика о „онеспособљавању за 24 сата“ доприноси стабилности или додатно појачава логику ескалације у Европи.