"Пиштољ сам поклонио да ми нешто не падне на памет"

Др Иги је без устезања говорио о животним успонима и падовима, али и свему што је обележило његову каријеру.

- Прошла година је за Др Игија била сјајна, зато што смо радили много концерата, 10 пута смо само летели за Црну Гору и назад, било је још неколико концерата по Србији, разна приватна весеља и манифестације. Људи воле музику 90-их, Др Иги је радио свих ових година, али да кажем, некако у илегали. Много људи ме данас и пита: “Зар ти још певаш?” - рекао је Др Иги откривши како функционише данас са извођачима 90-их:

- Сви смо остали исти, само што смо сада зрелији људи, сад после 30 година можда и има те љубоморе и зависти, али је нико не показује отворено, сви смо свесни да када си млад и када си клинац, буде оно “што на уму, то на друму”, сад то није тако. Тога има, ја то осећам, али се нешто претерано не дружим са свима њима. Дружим се са Дачом Даком, Иваном Гавриловићем и Срђаном Моби Диком. Да ме не схватите погрешно, данас ме звао Гаги из Фанки Џија, да ме пита нешто, ја волим и њега, сви смо ми пријатељи и другари, али некако су ми ови најближи.

Иако многи извођачи те 90-е памте по лошем, Игор каже да је он имао другачији живот.

ФОТО: АТА Стефан Томашевић

- Мени су то биле најлепше године живота, 1995-е сам имао 25 година, тад је било најлепше све. Свако памти младост као нешто лепо, ја нисам живео тешко, за разлику од масе мојих суграђана, пријатеља, фамилије. Ја нисам никоме украо паре, зарадио сам све поштено, возио сам скроман ауто, живело се лепо, ишли смо на скијања, мора, дружили смо се - рекао је он и открио да ли је некада колегама давао савете када су љубавни проблеми у питању:

- Никад се нисам мешао у то, сазнавао сам за све догађаје из новина. Држао сам се по страни, био сам део те естраде, али сам био по страни. Миран сам и повучен тип, не забадам нос у ствари које не треба да ме занимају.

Суицидне мисли

Живот га није мазио, изгубио је млађег брата и оца у две године, а потом и мајку, а одлазак најмилијих је био најтежи период његовог живота.

- Ја сам то јако тешко преживео као и сваки човек, али вероватно имам тај код за преживљавање, многи људи на мом месту би одлепили или имали пороке. Ја сам остао нормалан човек, нисам се одао пороцима, дрога, пушење, алкохол, не памтим кад сам се напио у животу. Нашао сам снагу у спорту, фудбалу, завршио сам школу за фудбалског тренера, али то никад нисам био и није жао. После смрти брата, тај фудбал ме спасио. То ме је касније спасило и када је била татина, али и мамина смрт. Човек у тим ситуацијама не треба да буде сам. Човек кад је сам свашта му падне на памет. Врло брзо сам се опоравио, али нисам заборавио, ја ту тугу носим и носићу је до краја живота - рекао је он признајући да је у тешким тренуцима имао суицидне мисли:

- Човек може да дигне руку на себе, ја сам имао пиштољ неки са дозволом и онда сам управо из тог разлога отишао у суп да им то предам. Рекао сам: “Предајем ово држави Србији, без икаквих пара, само ме скините са оног пореза, нећу то да имам у кући.” Човеку је то најгоре што може да му падне на памет, а мени су такве мисли падале на памет, јер сам остао без икога свог, остао сам сам. Нисам се женио, немам деце, тада нисам имао ни девојку. То је био јако тежак период за мене, то је била 2005-2006 година, када су ми преминули брат и отац, мама је умрла 2013. године. После смрти оца и тате, нас двоје смо се везали, јер некако мој млађи брат Иван је био њен љубимац, не кажем да га је волела више њега, није, деца се воле исто. Мене је решила много рано, ја сам почео сам да зарађујем путујем, а он је био мало неснађен, онда му је помагала финансијски и проводила је више времена са њим него са мном. Ја сам био њен први син, онда смо се после она и ја несвесно још јаче везали и јако ми је тешко пала њена смрт. Зато што ја личим много на њу, мој брат је био исти тата, а ја сам личио на маму. Да видите њену слику са 20 година и моју, ми смо идентични, као близанци.

Нашао девојку која се зове као његова мајка

Игор не крије да није имао среће у љубави, као и да је известан период желео да буде сам, али сада је нашао девојку која му је велики ослонац и подршка. На констатацију да мушкарац тражи жену која је прототип његове мајке, Игор каже:

- Тачно, то је тако и код мене. Мислим да сам и нашао тако нешто. То се догодило пре непуна три месеца. За сада је све океј, да не кваримо ту причу. Млађа је од мене, 10-ак година и зове се као моја мама.

Иако још увек нису започели заједнички живот, она је његов велики покретач.

- Не живимо заједно још увек, она живи у свом стану, ја у свом, за сад је лепо. Она пуно ради, има обавеза, не виђамо се пуно, али мени је лепо и осећам се тако. Кажу људи да сам се променио, да блистам, вероватно је то њена заслуга.

После смрти мајке, остао је потпуно сам, тада чак није имао ни девојку и како каже, увек му је недостајало то да му неко каже “добро јутро или лаку ноћ”.

- Имао сам ја више дужих веза, био сам пред женидбом, то се изненада прекинуло, пукло, мислим да више и не живи овде, не знам, нисмо у контакту. Мислим да је једно време живела у Америци, да ли је ту сада или није, не знам. Тешко је човеку да живи сам. Ја живим сам 12 година, навикао сам се да живим сам, али није лако и није пријатно. Тешко је кад устанеш да ти нико не каже добро јутро и лаку ноћ. Довољно да те неко помази, пољуби у образ и каже неку лепу реч, мени је то довољно у овим годинама. Ја сам одбијао контакт са женама, ја жене волим генерално, али сам схватио из лоших искуства другара, да мени то не треба. И ово сам хтео да прекинем на почетку, али она је била храбра и борила се да све то опстане и на крају се изборила. Она има ћерку. Ја могу да нађем девојку која има 25 година, али мени то не треба, то су генерацијски јазови, шта ће ми то. Немам шта са њом да причам. Волим жене које су на мом интелектуалном нивоу, ја сам неколико веза и раскинуо јер нису биле на мом интелектуалном нивоу.

Натална карта

Др Ифи је признао и да је имао пијатељицу која се бавила астрологијом и која му је предвидела садашњу везу.

- Јесте, предивидела је. Она је преминула пре три године, звала се Ема и ја сам је више пута питао за те ствари, али никад ништа није хтела да ми каже. Међутим, у нашем последњем разговору, она је предвидела смрт моје мајке и рекла ми је одговорићу ти на питање које си ме питао толико пута, а ја ти нисам давала одговоре. У тој мојој наталној карти однос са женама је мало проблематичан и рекла је да ће ми се десити после твоје 50-е године. Да ли је то сада ово или није, не знам, али претпостављам да јесте.

Денс музичар је у неколико наврата истакао и да је скроман човек, а живот га је научио много чему.

- Рекао сам себи после мамине смрти да ми је свеједно колико ћу живети, схватио сам да више немам шта у животу да очекујем, што је човек старији, све је мање жеља које има. Моје све жеље стану у 25.000 евра и то нису паре које не могу да се зараде. Цео живот сам помагао другима и срећан сам због тога, колико год будем здрав и прав, помагаћу људима и то ме испуњава. Много пута су ме људи повредили и направили будалом - рекао је он и додао:

- Повредили су ме другови, позајмиљивали су од мене паре и никад ми нису вратили, а ја им нисам дао да бих преварио, него да би им помогао. Било је поштено бар да ми врате моје, ја сам их избрисао из листе пријатеља, не постоје за мене.

Било је година и кад је било затишље у каријери Др Игија.

- Др Иги је зарадио довољно у животу, да је имао неки штек који је трошио када није ишло добро. Ја сам скроман човек, не живи раскалашно, не разбацујем се са парама. Могу да живим и без аута, не морам да једем по ресторанима, сам кувам, знам све да спремим.

Живи у 200 квадрата и све сам чисти

С обзиром на то да сам живи у 200 квадрата, питали смо га и како стигне све сам да распреми и почисти, на шта нам је он рекао:

- То се ради у фазама, пошто имам три новоа од 50 квадрата, и 50 квадрата гаража, ја ухватим један дан оперем прозоре на кући, други дан под обришем, па онда купатила, пошто их имам три у кући, па кухиња. Не може одједном, јер је то велики посао, битно ми је само да постељина буде чиста, да оно што једем буде квалитетно.

Брат га је како каже увек подржавао када је музика у питању, али је и излазио са његовим девојкама.

- Мој брат је мене подржавао за све када је музика у питању. Он је бежао од камера, није волео камере, ударио ми је 2-3 аутомобила, излазио је са мојим девојкама, трошио мој новац, али нема везе. Ја кажем: “Живео је кратко, али слатко”. Девојке које су се ложиле на мене, пристајале су да изађу са њим да би на тај начин дошле до мене, он је био леп дечко јако и умео је са девојкама, био је мангуп, опасан, ја нисам, миран сам тип.

Денсер је дао суд и о данашњој музици.

- Говорили 90-их година да смо ми кич и шунд, а сад испадосмо ми филхармонија за ово што се данас снима. Мислим да се данас људи окрећу музици 90-их јер немају шта да слушају, због недостатка добрих хитова. Нећу да говорим ништа за младе, ја бих волео да се направи неки хит, али са тим начином снимања песама, текстовима, тешко да ће то моћи, а нарочито не 30 година.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО: