Када је тог 19. фебруара 2021. године стигла вест да је преминуо Ђорђе Балашевић, јавност је остала у шоку. Чувени кантаутор преминуо је од последица корона вируса у 67. години, а његова последња жеља била је да његова сахрана прође без помпе, као и да нема званичне државне сахране, већ да на последњем опроштају буду породица и најближи.
Фото: АТА имагес
То никоме није било чудно, јер то је Ђоле и рекао у стиховима ове песме: "Кад одем, кад ме ђаво испрати главним сокаком и кад месечина завеје мој траг, немој туговати ... кресни само једну свећу на Светог Јована...".
Ипак, тргови широм земље али и региона осветљени су били светлошћу свећа, а хиљаде и хиљаде људи одали су пошту мајстору балада и шансона.
Зашто је Балашевић сахрањиван 2 пута?
Након што је преминуо од компликације изазване корона вирусом, Ђорђе Балашевић је сахрањен на гробљу "Лисје" у Новом Саду, у кругу најближе породице.
Тело су из капеле испратили тамбураши са песмом "Ацо брацо", а затим су наставили и са "Малом риђом“, док су на самом гробном месту одсвирали "Оливеру".
Сахрани је присуствовала породица, као и тадашњи градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, као и градоначелник Љубљане Зоран Јанковић, с обзиром да су Балашевићи једно време живели и у Словенији.
Четрдесет дана након сахране, извршена је ексхумација покојног Ђорђа Балашевића, његови остаци су кремирани и премештени у породичну гробницу пар метара даље, испод четинара.
Шта пише на надгробном споменику Ђорђа Балашевића?
Балашевић сада почива у породичној гробници у поменутом гробљу. Његов гроб је испод четинара, а споменик је направљен у облику листа и срца.
На споменику пише: "Без црне бела не би вредела".
Ови стихови су део песме "Портрет живота мог", у којој између осталог стоји:
"Праве си боје додала на тај портрет живота мог:
таласе плаве, нијансу лаве, вртлоге зеленог.
А црну ниси штедела,
али без ње би бела још избледела –
без црне бела не би вредела."
