Луна из Крушевца била је један од инфлуенсерских пионира, али са контентом из Лондона. Сви су се пре више од деценије смејали њеним интересантним видеима на Јутјубу у којима је показивала свој нови ајфон, али и лице мазала нутелом како би подмладила кожу. Ипак, мало ко је у обзир узео њену храброст да са двоје деце и релативно стабилним животом у Крушевцу пресели у Велику Британију. У међувремену је себи испунила велику жељу – посетила је Острог.
Пре 20 година одлучила је да промени живот и окуша срећу у Лондону, али као жена широких схватања и ослобођена стега свих врста традиционализма и очекиваних модела понашања, почела је да објављује "праинфлуенсерски" садржај и тако постала веома популарна на Балкану. Ипак, све време је имала жељу да пронађе мало мира од ужурбаног лондонског живота и јавног посла, а Острог јој је учинио као идеално место да посложи своје емоције и мисли. И после четврт века коначно је успела да оде, али Луна не би била Луна да све то није снимила.
"Много пута сам покушавала да одем и преко агенција из Србије и преко агенција из Лондона, планирала сам и са неким људима. Али, уверила сам се да се на Острог иде онда када вас Свети Василије позове, то је жива истина. Неколико пута сам покушавала, али нисам успела. А сада смо се око пута договориле у једном дану. Нас три питајтељице смо одлучиле да одемо", испричала је у свом влогу на јутјубу, након што је подсетила како је оставила добро плаћен посао у Дирекцији за урбанизам у Куршевцу и отишла у Лондон са децом, сином и ћерком, близанцима.
Прочитајте још
Било им је потребно пет година да се снађу, а чак 25 од последње посете Острогу да поново нађе времена за пут и обилазак. Након што су се три пријатељице организовале у последњем тренутку, кренуле су на незгодан пут, који нису осетиле.
"Никада се ништа није десило на Острогу, иако су страшне кривине до манастира. Када смо стигли у двориште светиње, сав умор је нестао. Осетила сам неописив спокој. Разговор са монахом нам је посебно значио. Сав терет који сам осећала је нестао. Помогао ми је да ослободим душу и оставим иза себе терет који сам годинама носила. Посебан утисак ми је оставио моменат кад ми је монах рекао да у манастиру постоје рупе. Узео је моју руку и убацио у једну од шупљина, а унутра је била вода. Усред стене вода – право чудо".
У манастиру влада умирујића тишина, а место где почивају мошти Светог Василија за Луну је имало посебну енергију.
"На уласку у манастир постоји истакнуто правило облачења – жене треба да носе сукње и мараме, а мушкарци панталоне и мајице дугих рукава. Поклоници добре воље носе и дарове монасима, то може бити кафа, шећер, уље... такође, остављају се добровољни прилози. Верници након поклањања моштима Светог Василија Остришког могу да запишу на папирићу имена за здравље и за упокојене које монаси читају у молитвама".
Постоји старо правило које се поштује у народу и које гласи да не смете ништа да узмете из манастира, чак ни камен и цвет. Верници могу у манастирској продавници да купе освештану воду и уље.
Према легенди, Свети Василије сваке ноћи обилази манастир, па монаси ујутру затичу црне трагове на чарапама светитеља. Зато верујући народ који креће пут Острога често поред уља и вина на дар свецу носи и штрикане вунене чарапе. Верници такође доносе ствари блиских људи који не могу да посете светињу, остављају их да преноће поред кивота, а онда их носе драгим људима.
Људи се често питају "ко не сме да уђе у манастир Острог", али уколико поштујете правила понашања манастира и приступате чистог срца, свако је добродошао.
(Жена)
