Наравно, могуће је и да је реч о блефу с циљем притиска на иранске власти да пристану на споразум који не желе да потпишу. Амерички арапски савезници у Заливу наводно су упозорили на могуће нежељене последице током и после америчког напада.
И док су потенцијалне мете америчког удара углавном предвидиве, исход таквог сукоба није. Уколико преговори пропадну и амерички председник Доналд Трамп одлучи да нареди напад, могући су следећи сценарији:
1. Ограничени, прецизни удари и прелазак ка демократији
Америчке ваздушне и поморске снаге изводе ограничене, прецизне ударе на војне базе Корпуса Иранске Револуционарне гарде (ИРГЦ) и јединица Басиџ, лансирне и складишне локације балистичких ракета, као и постројења повезана с иранским нуклеарним програмом. Ослабљени врх власти пада, а Иран временом прелази у истинску демократију и нормализује односе са светом.
Ово је, међутим, веома оптимистичан сценарио. Западне интервенције у Ираку и Либији нису довеле до стабилних демократија, већ су отвориле године хаоса и насиља.
Прочитајте још
2. Режим опстаје, али ублажава политику
По такозваном "венецуеланском моделу", брза и снажна акција САД оставља режим на власти, али га приморава да ублажи своју политику.
То би значило да Исламска Република опстаје, али смањује подршку оружаним милицијама широм Блиског истока, ограничава нуклеарни и балистички програм и ублажава репресију над протестима.
Ипак, ово се сматра мало вероватним. Врховни вођа ајатолах Али Хамнеи иранско руководство већ 47 година одолевају притисцима и не показују спремност на суштинске промене.
3. Пад режима и војна власт
Многи сматрају да је ово највероватнији исход. Иако је режим непопуларан међу великим делом становништва, безбедносни апарат и структуре моћи, укључујући ИРГЦ, дубоко су укорењени и имају снажан интерес да очувају статус кво.
Фото: Профимедиа
У хаосу након америчких удара могуће је да власт преузме чврста војна структура састављена углавном од кадрова ИРГЦ-а.
4. Иран узвраћа нападима на америчке снаге, арапске суседе и Израел
Ово је веома вероватно. Иран је већ запретио одмаздом, поручивши да му је "прст на обарачу", јер је ајатолах Али Хамнеи обећао "шамар" америчким снагама у случају напада.
Иран није раван америчкој морнарици и ваздухопловству, али располаже значајним арсеналом балистичких ракета и дронова, од којих су многи скривени у планинама и подземним објектима.
Америчке базе у Бахреину и Катару могле би бити мете, али и инфраструктура земаља које би Техеран сматрао саучесницима, попут Јордана или Израела.
Фото: Профимедиа
Напад на постројења компаније Сауди Арамцо 2019. године показао је колико су регионалне енергетске инсталације рањиве.
5. Иран поставља мине у Персијском заливу
Затварање Ормуског мореуза између Ирана и Омана представљало би озбиљну претњу светској трговини и енергетским токовима. Око 20% светског извоза течног природног гаса и између 20 и 25% светске нафте пролази кроз овај теснац.
Иран је већ симболично затворио мореуз током војних вежби, демонстрирајући способност да поремети глобалне токове енергената. Такав потез би подигао цене нафте и дестабилизовао тржишта, али би погодио и сам Иран, који зависи од извоза нафте.
6. Иран потапа америчке ратне бродове
Једна од брига америчких војних званичника јесте такозвани "напад у ројевима" - истовремено лансирање великог броја дронова и брзих торпедних чамаца, с циљем да се пробије одбрана америчке морнарице.
Фото: Профимедиа
Потапање америчког брода и евентуално заробљавање преживелих било би огромно понижење за Вашингтон. Подсећања ради, разарач УСС Кол тешко је оштећен у нападу Ал Каиде 2000. године, док је УСС Старк погођен ирачким пројектилима 1987. године.
У регион би ускоро требао да стигне и носач авиона УСС Џералд Форд, што додатно повећава војно присуство САД.
7. Пад режима и потпуни хаос
Ово је реална опасност и разлог забринутости суседних земаља.
Поред могућности грађанског рата, постоји ризик од етничких сукоба у којима би Курди, Балучи, Азери и друге мањине покушале да заштите своје интересе у вакууму власти.
Фото: Профимедиа
Многе земље Блиског истока - посебно Израел - радо би волеле да виде крај Исламске Републике, али нико не жели да земља од око 93 милиона становника потоне у хаос који би изазвао хуманитарну и избегличку кризу. Посебно би се на удару нашла Европа, која се већ носила са огромним таласима прилива миграната током избијања рата у Сирији.
Највећа опасност је да, након концентрисања снажних снага у близини иранских граница, председник Трамп процени да мора да делује како не би изгубио кредибилитет - што би могло да покрене рат без јасног циља и са непредвидивим последицама.
(BBC)
БОНУС ВИДЕО:
