Ускоро се навршава година дана од смрти Саше Поповића, а тим поводом се огласила његова породица и позвала пријатеље и познанике да сви заједно дођу на помен и одају му почаст.
- Поводом годишњице смрти нашег вољеног и никада прежаљеног Саше Поповића, обавештавамо јавност, пријатеље и сараднике да ће се годишњи помен одржати у суботу, 28. фебруара са почетком у 12 часова, на Новом Бежанијском гробљу у Београду.
Фото: З. Јовановић
- Позивамо све који су га познавали и поштовали да нам се придруже како бисмо достојанствено у молитви и тишини, одали почаст његовом животу и делу и сачували успомену на њега. Породица Поповић - стоји у званичном саопштењу.
Исповест Сузане Јовановић о смрти мужа Саше Поповића
Сузана Јовановић остала је без мужа Саше Поповића 1. марта прошле године, а бол у њемом срцу и души још не јењавају. Сузана се у својој великој исповести за домаће медије, осврнула на најтеже тренутке у животу.
Прочитајте још
- У КБЦ Бежанијска коса после прелома ноге сазнајемо да је болестан. Пошто нога неће да зарасте, одлазимо код лекара, радимо рендген који ништа не показује и докторка Марија Здравковић захтева да се уради скенер. Урадимо скенер и имаш шта да видиш. Одједном су се ускомешали доктори, између себе нешто шу шу шу, ја видим да нешто није у реду, али ни на крај памети ми није да нешто тако могу да нам кажу. Салета смештају горе на одељење у болничку собу, ја остајем у ходнику, не дају ми да уђем. Тог тренутка ме је нешто пресекло, знала сам да нешто није у реду, да је нешто опасно по среди. Шест, седам лекара унутра, ја не знам шта је, остала сам са једном докторком у ходнику и њу сам милион пута питала зашто ја не могу да уђем унутра, шта се дешава иза затворених врата. Смиривала ме је и говорила да ће ме позвати. Сале ми је после испричао да су га питали да ли можемо твојој Сузани да кажемо, а он им је рекао па коме ћете рећи ако не мојој Сузани. Питали су га да ли ти то желиш, рекао је наравно, позовите је, нисте ни требали да је ставите у ходник да чека него одмах да буде овде када сте мени саопштавали.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
Тада је Сузана ушла код Саше у собу.
- Позвали су ме доктори, ја улазим унутра и саопштавају да је карцином, неуроендокрини карцином желуца. Тог тренутка нас двоје смо се само погледали и ја мислим да смо исто помислили ово није нормално, да је то неистина, да је то лаж, да је грешка. Кад смо изашли из собе тражила сам да се поново уради снимање. Докторка Марија је рекла да нема потребе, да је скенер све очитао, да имају доктора који је све видео, све се лепо и јасно види, да могу да раде још пет пута, снимак ће бити исти. То је био најгори моменат у мом животу, када ти се цео свет сруши, и мени и њему. То је просто невероватно да вам неко то каже. Слушате приче сваки дан како су људи болесни. Али кад то ви сами доживите, ја нисам хтела одмах да прихватим. Прво смо се исплакали. Прво је било стање шока, па да мозак то све процесуира. Онда је било плакање, па сам одједном скочила и рекла: "Сале, борићемо се. Морамо да се боримо. Борићемо се нас двоје. Ти си се барем борио цео живот и изборио си се за много тога у животу. Изашао си као победник. Изборићемо се и за ово". И онда је кренула борба.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
Саша Поповић лечио се у Паризу на клиници где је примао терапију. Тамо је и преминуо.
БОНУС ВИДЕО:
