Подстакнута аплаузима, сетно је причала о недавно преминулом супругу.
Балашевићева супруга открила је како се носи са болом, у чему проналази инспирацију и разлог за осмех.
- Нас двоје никада нисмо престали да будемо једно. Тако смо васпитани, научени смо да лични, емотивни доживљај држимо у себи, да га носимо са собом. Јесте то све комплексно, али то је сада тако. Борим се, морам. Ту су моја деца, моје две унуке Симона и Петра - испричала је и додала - Ђоле је у свим нашим успоменама и сећањима, а у сваком њиховом делу су наше приче и наш смех. Веома сам поносна на своју децу, на њихово држање и истрајавање. Начин на који се они, са огромним разумевањем за мене, носе са нашим губитком охрабрујућ је и подстицајан - додаје она.
Породица Балашевић ће сваки атом снаге утрошити да сећање на чувеног панонског морнара траје и да се преноси и на наредне генерације.
- Оно што је сада на овом четверцу без кормилара јесте да се носимо истрајно и постојано у односу на оно што је Ђолетов легат. Успомене на њега и наше емоције не може нико одузети – закључила је Оливера.
