Пре само десет година, политички противници су је отписивали као маргиналну фигуру деснице. Данас, Ђорђа Мелони (47) не само да држи кључеве италијанске владе, већ представља једну од најутицајнијих фигура европске политике.
Мелони је у свет политике закорачила са свега 15 година, прикључивши се тадашњем Омладинском фронту (Fronte della Gioventù), омладинском крилу партије Италијански социјални покрет (MSI). Ова партија је била директни наследник Мусолинијеве фашистичке партије, што је и данас често тема критика њених противника.
Иако су је због неофашистичких корена партије из које је потекла често нападали, она је своју реторику вешто трансформисала у модеран конзервативизам, фокусиран на национални идентитет, породицу и суверенитет.
Фото: Инстаграм принтскрин/blue_veil_ladies
Мелони је тада и изгледала баш онако како бисте замислили страствену младу активисткињу из радничке четврти Рима – њен изглед је одисао бунтовништвом, али и озбиљношћу.
Тада је имала природно тамнију, смеђу косу, често везану у једноставан реп или пуштену без много стилизовања. Није било данашњих плавих праменова. Носила је типичну одећу за активисте тог времена – кожне јакне, једноставне мајице, фармерке и широке џемпере.
Прочитајте још
Често је виђана у тамним бојама, што је одражавало озбиљност покрета којем је припадала. На снимцима из тог доба, попут чувеног интервјуа за француску телевизију из 1996. године, види се веома младо, готово дечје лице, али са изразито продорним плавим очима и борбеним ставом.
Мелони је често истицала да је као млада била мета исмевања због вишка килограма, што ју је, према њеним речима, додатно очврсло. До почетка 2000-их, она је већ изградила имиџ ситне, али енергичне жене коју су колеге због борбености почеле да зову "La Piccolina" (Малена).
Фото: Инстаграм принтскрин/blue_veil_ladies
Фото: Инстаграм принтскрин/blue_veil_ladies
Како је почела да се пење на политичкој лествици и постала одборница, а затим и најмлађа потпредседница Посланичког дома (2006), њен изглед се значајно мења. Ово је период када почиње да експериментише са светлијим нијансама. Коса постаје краћа, често степенасто ошишана (популарна "шишка" или боб из тог времена), и почиње да нагиње ка плавим тоновима који су данас њен заштитни знак.
Кожне јакне замењују струкирани сакои и кошуље. Међутим, и тада је задржала одређену дозу лежерности – ретко је носила тешку шминку, задржавајући природнији изглед.
Оно што се није променило била је њена експресивност. На фотографијама из тог доба често је забележена у жару говора, са карактеристичном гестикулацијом рукама, што је типично за италијански темперамент.
Силвио Берлускони је именује за министарку омладине 2008. године, и тада је била најмлађи министар у историји републике.
Кључни тренутак њене каријере догодио се 2012. године када је основала партију Браћа Италије (Fratelli d'Italia). Док су сви остали трчали у коалиционе владе са Силвиом Берлусконијем или техничким премијерима попут Марија Драгија, Мелони је изабрала тежи пут – остала је у опозицији.
Назив партије су први стихови италијанске химне, чиме је од почетка јасно дефинисан изразити националистички и суверенистички правац.
- Ја сам Ђорђа, ја сам жена, ја сам мајка, ја сам Италијанка, ја сам хришћанка! - ова реченица са њеног митинга постала је вирални хит, али и основа њеног политичког бренда.
Док су друге десничарске партије (попут Салвинијеве Лиге) улазиле у разне коалиционе владе, Мелони је донела ризичну, али генијалну одлуку - остала је у опозицији против сваке техничке или „владе националног јединства“.
То јој је омогућило да постане једини глас незадовољних грађана. Стратегија "јединог правог гласа народа" донела јој је вртоглав раст. Док је 2018. добила свега 4% гласова, она је на следећим изборима четири године касније однела убедљиву победу са преко 26% подршке.
Иако су многи предвиђали сукобе са Бриселом и Вашингтоном, Мелони је као премијерка показала изненађујући прагматизам. Данас је она један од најчвршћих савезника НАТО-а у јужној Европи и неко ко, упркос оштрој антимигрантској реторици, вешто преговара о економским фондовима ЕУ.
Фото: Профимедиа
Залаже се за „Made in Italy“, односно економску заштиту домаћих брендова, бори се за традиционалне вредности и против тзв. "Woke" идеологије, као и за стриктну контролу граница тачније заустављање илегалне миграције преко Медитерана.
Док Италија пролази кроз изазовна економска времена, Ђорђа Мелони и даље држи висок рејтинг, успешно балансирајући између своје десничарске базе и међународних обавеза.
Фото: Профимедиа
Да ли је она модел за нову европску десницу или само тренутни италијански феномен, остаје да се види, али једно је сигурно – Мелони више нико не потцењује и радо је виђен гост од Вашингтона, преко Париза и Лондона до Токија.
БОНУС ВИДЕО:
