Случај Хуса Б., држављанина Босне и Херцеговине који већ више од две деценије борави у Немачкој упркос обавези да напусти земљу, нашао се у центру пажње немачке јавности, отворивши озбиљна питања о ефикасности правног и социјалног система те државе.
Према званичној документацији и извештајима надлежних служби, Хусо Б. је први пут регистрован у Келну 2003. године. Његов првобитни захтев за азил је правоснажно одбијен, с обзиром на то да Немачка класификује Босну и Херцеговину као сигурну земљу порекла. Самим тим, он је законски класификован као особа која је дужна да напусти територију Немачке.
Фото: Профимедиа
На име социјале и дечјег додатка добија 7.250 евра
Упркос јасном правном статусу, процес депортације никада није спроведен. Хусо Б. данас живи у Немачкој са супругом и осморо деце. Захваљујући величини породице, они од државе на име социјалне помоћи и дечијег додатка, месечно примају око 7.250 евра.
Извештаји надлежних органа у Келну објашњавају да се депортација годинама одлаже због низа административних и правних препрека. Након што му је азил првобитно одбијен, Хусо Б. је једно време био ван евиденције система, да би се поново појавио 2007. године. Главни разлог за тренутни останак породице јесте правни институт такозваног "толерисаног боравка". Овај статус се по немачком закону додељује како би се спречило раздвајање породице, нарочито у ситуацијама када су деца одрасла и интегрисана у немачко друштво.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Већ 15 година "муштерија" полиције
Поред спорног имиграционог статуса, полицијски извештаји показују да је Хусо Б. од 2010. године познат органима гоњења. У његовом досијеу евидентирано је више прекршаја и кривичних дела, првенствено из области превара.
Његов случај служи као један од кључних аргумената у све интензивнијој националној дебати која захтева хитну реформу закона о азилу, строжу контролу додељивања социјалне помоћи и ефикасније спровођење судских одлука о депортацији.
(Блиц)