Аритмије су много шири појам него што већина људи мисли. Под тим називом подразумевају се и убрзања и успорења срчаног рада, поремећаји у спровођењу импулса кроз срце, али и такозвани прескоци - додатни откуцаји који се јављају тамо где им није место. Некада су безазлени и пролазни, а некада могу да буду први знак озбиљног поремећаја. Проблем је у томе што пацијент сам не може да процени којој групи припада оно што осећа, каже кардиолог прим. др Живан Димитријевић.
- Аритмије су врло честе. Некада се јаве као изненадно лупање срца, некада као осећај прескакања, као да ритам "није свој", а понекад пацијент једноставно напипа неуједначен пулс и схвати да нешто није у реду. У већини случајева те сметње су безопасне, али има и поремећаја ритма који могу бити озбиљни, па и животно угрожавајући, укључујући и изненадну срчану смрт. Зато свака аритмија заслужује бар преглед изабраног лекара - наглашава др Димитријевић.
Посебно забрињава чињеница да значајан број људи уопште не осећа поремећај ритма. Колико ће неко приметити аритмију зависи од особе до особе, али, како наводи кардиолог, отприлике половина пацијената нема никакве тегобе.
Фото: Профимедиа
- Имао сам пацијента са озбиљним поремећајем ритма, а да ништа није примећивао. Дошао је због повишеног притиска, а случајно смо открили апсолутну аритмију. Никада није осетио ни лупање ни прескакање срца. Кад бисмо свима ставили холтер, код огромног броја људи нашли бисмо понеки додатни откуцај. То је честа појава, али није исто што и озбиљан поремећај - истиче др Димитријевић.
Управо зато редовни систематски прегледи и обичан ЕКГ, чак и када се особа осећа добро, имају велики дијагностички значај.
Прочитајте још
- Чим приметите да вам срце ради неправилно, нема чекања да видите хоће ли проћи само од себе. Некада заиста није ништа озбиљно, али некада може да угрози пацијента за два дана. Треба измерити притисак и урадити ЕКГ, то је најбржи начин да се утврди да ли постоји разлог за бригу - наглашава др Димитријевић.
Број 30 није за чекање
Наш саговорник упозорава и на другу крајност, изразито успорен рад срца.
- Ако човек мери притисак и види да му је пулс педесет, може да оде код доктора наредних дана. Али ако примети тридесету минути, тог момента мора да иде правац код лекара, јер је у питању велики аларм. Кад видим фреквенцу тридесет, и мене хвата паника и то мора одмах да се рашчисти - опомиње доктор.
Код озбиљних блокова у спровођењу импулса срце може да ради свега 30 до 40 откуцаја у минути, јер се преткоморе и коморе "раздвоје" и више не раде усклађено. Како објашњава др Димитријевић, тада "коморе раде за себе, а преткоморе за себе".
- У таквим ситуацијама се уграђује пејсмејкер - жичица до срца која даје импулсе у комори и регулише брзину рада. Данас је релативно рутинска ствар, али број тридесет није за чекање - поручује прим. др Живан Димитријевић.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
