Ове ракете имају домет од око 1.600 километара и носе конвенционалне бојеве главе од 450 кг. То им омогућава да прецизно погоде циљеве дубоко унутар иранске територије, а да притом не угрозе пилоте.
У случају напада, Томахавци би се користили за уништавање система противваздушне одбране како би се „отворила врата“ за борбене авионе, командне центре и инфраструктуру Иранске револуционарне гарде (ИРГЦ), надземне делове нуклеарних постројења (иако САД користе бомбардере Б-2 и бомбе за разарање бункера за дубоко закопане бункере).
У претходним нападима, у јуну 2025. године, САД су већ користиле подморнице за лансирање око 30 Томахавка на одређене локације као што су нуклеарна постројења у Натанзу и Исфахану.
Томахавк је главна америчка стратешка вођена ракета за мале висине, која се може лансирати са ратних бродова или подморница за напад на циљеве на копну. Лети на малим висинама како би погодила фиксне циљеве, као што су комуникациони и положаји противваздушне одбране, у окружењима високог ризика где летелице са посадом могу бити рањиве на ракете земља-ваздух, преноси Вечерњи.
Фото: Профимедиа
Томахавк је беспилотно оружје дугог домета са тачношћу од око 5 метара. Ракета дугачка 5,6 метара може да се креће брзином до 885 километара на сат.
Прочитајте још
Томахавци се лансирају вертикално са бродова, али се могу лансирати и хоризонтално из торпедних цеви на подморницама за напад или са спољних лансера причвршћених за труп подморнице.
Ракета се покреће чврстим горивом током фазе лансирања. Затим је покреће турбовентилаторски мотор који не емитује много топлоте, што отежава детекцију инфрацрвеног зрачења. Такође може да избегне детекцију радаром јер има мали попречни пресек и ради на малим висинама. Када стигне до копна, Томахавк користи инерцијално и теренско подударање (TERCOM радарско навођење), у којем се мапа сачувана у рачунару ракете континуирано упоређује са стварним тереном како би се лоцирао положај ракете у односу на циљ.
Слично томе, циљ се идентификује на основу сачуване слике.
Док TERCOM скенира пејзаж, ракета Томахавк је способна да се окреће и скреће попут борбеног авиона који избегава радар, летећи изнад пејзажа на висини од само 30 до 90 метара.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Током почетних салви регионалног напада, војно планирање захтева употребу Томахавка са мора како би се компромитовале и сузбиле непријатељске ваздушне операције и одбрана. Томахавци се могу пренаменити у лету, евентуално кружећи неко време пре него што њихови људски оператери одаберу другу мету за напад. Томахавци такође могу користити своје камере за пренос података о процени штете у борби војним аналитичарима.
Ракете Томахавк, лансиране са подморница, ушле су у употребу 1983. године са конвенционалним (тј. ненуклеарним) варијантама ракета за напад на копно и противбродских ракета, као и ракетом за напад на копно која носи нуклеарну бојеву главу. Нуклеарна варијанта је од тада повучена из употребе, а додата је варијанта касетних бомби за напад на копно. Током Персијског заливског рата 1991. године, Томахавци су инсталирани на површинским бродовима.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Ракете Томахавк су први пут употребљене 1991. године током Заливског рата као део операције „Пустињска олуја“, где су уништиле утврђене циљеве (као што су положаји ракета земља-ваздух, командни и контролни центри, ирачка председничка палата у Багдаду и електране). Заливски рат је такође био сведок првог координисаног напада Томахавка и летелица са посадом у историји. Томахавци су потом интензивно коришћени у Ираку за спровођење операција „зоне забране лета“ почетком 1990-их и током рата у Ираку (2003–2011). Такође су коришћене у Босни (1995), Либији (1996. и 2011), Судану (1998), Јемену (2009) и Авганистану (1998. и током рата у Авганистану, који је почео 2001. године).
Главне операције и локације употребе укључују:
- Ирак: Прво коришћен у операцији Пустињска олуја (1991), затим интензивно коришћен током инвазије 2003. године и за спровођење зона забране лета 1990-их.
- Балкан: НАТО снаге су их користиле у Босни и Херцеговини (1995) против српских положаја и током НАТО агресије и операције „Савезничка снага“ против циљева у Србији и Црној Гори (1999).
Фото: И. Маринковић
- Авганистан : Коришћени су 1998. године за нападе на кампове Ал Каиде и интензивно од 2001. године као део рата у Авганистану.
- Либија: Коришћени су 1996. и поново 2011. током операције „Одисеја зора“ за уништавање система противваздушне одбране.
- Сирија: САД су лансирале 59 Томахавка на ваздухопловну базу Шајрат 2017. године као одговор на хемијски напад, а коришћени су и против мета ИСИС-а.
- Јемен: Коришћени су за нападе на положаје Ал Каиде (2009) и више пута против побуњеника Хута (2014, 2016, 2024).
- Судан: Напади на наводну фабрику хемијског оружја 1998. године.
- Сомалија: Користи се у операцијама против милитантних група.
- Иран: Према недавним извештајима, модернизоване верзије су коришћене у операцијама 2025. године.
Укупно је до данас у борбеним операцијама испаљено више од 2.350 ових ракета.
Подсетимо, недавно је украјински председник Володимир Зеленски тражио од америчког колеге Доналда Трампа да му испоручи ракете Томахавк, што је овај одбио.
Фото: Профимедиа
Генерални секретар НАТО Марк Руте подржао је такву одлуку председника Сједињених Америчких Држава, оценивши да је Трамп "потпуно у праву" због сложености и дуготрајности обуке потребне за коришћење тог оружја.
Трамп је новинарима у Овалном кабинету истакао да су неопходне године интензивне обуке да би се савладало руковање "томахавком", због његове комплексности и прецизности, пренео је Хил.
- Ми знамо како да га користимо, али нећемо учити друге, јер је то превише далеко у будућности - рекао је он.
БОНУС ВИДЕО:
