Ајатолах Али Хамнеи, који је деценијама као врховни вођа Ирана био је у сукобу са Сједињеним Државама и Израелом. Он је убијен у заједничким америчко-израелским нападима.
Његова смрт представља историјски преокрет који Иран и читав регион уводи у неизвесну и опасну фазу.
Фото: Профимедиа
Више иранских државних медија потврдило је вест у недељу ујутру, неколико сати након што су амерички и израелски званичници саопштили да је страдао у ударима усмереним на врх иранског режима.
Према наводима агенције Фарс, убијен је у својој канцеларији у Техерану док је обављао дужности. Сателитски снимци компаније Аирбус показали су густ дим и тешка оштећења у комплексу његове резиденције.
Прочитајте још
Иран у тренутку највеће слабости
Хамнеијева смрт долази у периоду када је Иран, према многим оценама, најслабији од 1989. године, када је он преузео власт после смрти ајатолаха Рухолаха Хомеинија.
Дугогодишње западне санкције исцрпеле су економију, а додатне америчке и израелске војне акције током 2025. године додатно су уздрмале Иран.
Фото: Профимедиа
Непосредно пре последњих напада, Иран су потресали масовни протести изазвани економском кризом, корупцијом и политичком репресијом. Власти су одговориле оштром репресијом, уз хиљаде жртава и ухапшених.
Амерички председникДоналд Трамп изјавио је да је циљ операције спречавање "радикалне диктатуре" да угрози безбедност САД и позвао ирански народ да "преузме своју владу".
"Осовина отпора" и регионални утицај
Током готово четири деценије владавине, Хамнеи је Иран претворио у једну од најутицајнијих сила Блиског истока. Кључ његове стратегије била је такозвана "Осовина отпора" - мрежа савезника и паравојних група широм региона, укључујући Хезболах у Либану, Хамас у Гази и шиитске милиције у Ираку и Сирији.
Након напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023, уследио је талас сукоба који је озбиљно уздрмао ту мрежу. Израел је покренуо разорне операције против Хамаса и Хезболаха, а касније су уследили и директни удари на Иран.
Фото: Профимедиа
Иран је изгубио и утицај у Сирији, након свргавања Башара ал Асада.
У јуну 2025. избио је дванаестодневни рат током ког су Сједињене Државе гађале три иранска нуклеарна постројења, за која је Трамп тврдио да су "потпуно уништена".
Иран је након тога остао без великог дела свог регионалног утицаја и преговарачких адута.
Био у посети Југославији 1989.
Хамнеи је као председник Ирана боравио у званичној посети Југославији. Уз највише државне почасти, дочекао га је бивши председник Председништва СФРЈ Раиф Диздаревић.
Он се 2009, скоро 21 годину касније, у једној објави осврнуо на ову посету. Навео је да је био дочекан топло и са великим поштовањем, али да упркос томе што је Југославија била несврстана, ни услед његовог великог инсистирања није хтела да Исламској републици Иран прода конвенционално оружје, попут пушака и тенкова.
Нуклеарни програм - средство моћи и узрок сукоба
Хамнеи је снажно подржавао развој иранског нуклеарног програма, тврдећи да је реч о мирнодопској употреби енергије, иако је Запад страховао од могућности развоја нуклеарног оружја.
Године 2015. Иран је са светским силама потписао нуклеарни споразум (ЈЦПОА), уз сагласност Хамнеија, током мандата председника Хасана Роханија. Споразум је предвиђао ублажавање санкција у замену за ограничавање обогаћивања уранијума.
Међутим, Трамп је 2018. једнострано повукао САД из споразума и обновио оштре санкције. Иран је потом постепено одустао од својих обавеза и убрзао нуклеарни програм, што је додатно појачало тензије и на крају довело до директних напада.
Унутрашња репресија и отпор реформама
Током Хамнеијеве владавине, Иран је више пута био суочен са таласима захтева за реформама. Протести 2009. године, као и масовне демонстрације након смрти Махсе Амини2022, брутално су угушени.
Избор конзервативног председника Ебрахима Раисија 2021. године учврстио је тврду линију режима. Након његове погибије 2024, изабран је реформистички настројени Масуд Пезешкијан, али су његове амбиције о приближавању Западу и економском опоравку осујећене новим таласом сукоба.
Фото: Профимедиа
Наслеђе и подељена мишљења
За присталице, Хамнеи је био непоколебљиви вођа који је бранио суверенитет Ирана и одолевао притисцима Запада. За критичаре, био је ауторитарни владар који је гушио слободе, продубљивао изолацију земље и економску кризу.
Био је тек други врховни вођа Исламске Републике, али и њен најдуговечнији лидер. Његова смрт означава крај једне епохе и отвара питање будућег правца Ирана - да ли ће ићи ка даљој конфронтацији или ка могућим променама.
(СНН)
БОНУС ВИДЕО:
