Оно што је за већину возача само непријатност - казна за паркирање или прекорачење брзине за једног пензионера из Нормандије претворило се у вишегодишњу правну и финансијску борбу.
Хакован мејл покренуо низ проблема
Кристијан Дереј из француског Етенхуса, недалеко од Авра, тврди да су његови проблеми почели још 2019. године, када му је хакован имејл налог. У старим пословним порукама налазила се копија његове личне карте коју је раније слао као прилог.
Фото: Профимедиа
Преваранти су дошли до тог документа и почели да користе његов идентитет у различитим преварама од регистрације возила до пореских обавеза.
На његово име регистровано 3.000 возила
Највећи проблем појавио се у новембру 2024. године, када је на његово име основана лажна фирма под називом "CJM-Automobile".
Прочитајте још
Преко те компаније, како наводи пензионер, у веома кратком року регистровано је чак 3.000 возила. Сваки пут када би неки од тих возача направио прекршај - снимио га радар или се непрописно паркирао - казна је стизала на његову адресу.
Дереј каже да је у једном тренутку дневно добијао између 25 и 40 казни, а укупан дуг убрзо је достигао 180.000 евра (око 21 милиона динара).
Блокиран део пензије
Француске пореске власти покренуле су поступак принудне наплате. Пензионер тврди да му је у Сент Етјену блокирано 2.950 евра, док му је у Марсеју замрзнут део пензије. Како наводи, новац му се скида са рачуна без претходне најаве, а свакој институцији изнова мора да објашњава да није одговоран за прекршаје који су му приписани.
Фото: Профимедиа
Локална жандармерија у Сен Ромен де Колбоску привремено је почела да преусмерава казне стварним починиоцима, али то решење није трајно. Пензионер је поднео кривичну пријаву и наставља правну борбу, јер, како каже, не жели да дуг једног дана остане његовој деци.
Сличне преваре забележене и у Немачкој
Овакав модел преваре, односно крађа идентитета, оснивање лажне фирме и масовна регистрација возила забележен је и у Немачкој.
Према истраживању компаније "YouGov", сваки десети корисник интернета у тој земљи био је жртва крађе идентитета. Стручњаци верују да је стварни број и већи, јер многи тек касније сазнају да су преварени – када почну да стижу опомене за дугове, казне или судска обавештења.
Фото: Профимедиа
У Немачкој крађа идентитета није посебно дефинисана као засебно кривично дело, већ се најчешће процесуира кроз кривична дела попут преваре или фалсификовања докумената, за шта је запрећена казна затвора и до десет година.
Савети стручњака
Стручњаци за безбедност упозоравају да копије личних докумената не би требало слати незаштићеном електронском поштом.
Препоручује се и редовна контрола банковних рачуна и кредитних података, као и брзо реаговање у случају сумње на злоупотребу идентитета. Јер, како показује овај случај, када преваранти једном дођу до личних података, последице за жртву могу трајати годинама.
(Феникс)