Последњи пут када су Сједињене Америчке Државе (САД) и Израел бомбардовали Иран, један новинар је питао руског лидера како би реаговао ако би Хамнеи био убијен.
- Не желим чак ни да разговарам о томе - одговорио је Путин.
Мање од девет месеци касније, након што је ајатолах Хамнеи погинуо у суботу у циљаном нападу који је предводио Израел уз подршку САД у суботу, Путин је имао мало избора осим да осуди атентат. Председник Русије је у саопштењу навео да је убиство Хамнеија "злочин почињен циничним кршењем свих норми људског морала и међународног права".
Фото: Профимедиа
Реакција је била оштрија него после хапшења још једног некадашњег руског савезника почетком ове године, председника Венецуеле Николаса Мадура. Ипак, Путин није именовао државе које стоје иза убиства, пише "Политико".
Прочитајте још
Убиство Гадафија за Путина је "врхунац издаје"
У руским круговима, смрт Хамнеија изазвала је поређења са падом још једног диктатора - Моамера Гадафија. Руски новинар Михаил Зигар рекао је да је Путин био "ван себе од беса" када је видео снимак насмрт претученог Гадафија после интервенције НАТО-а 2011.
- Целом свету су показали како је убијен, у локви крви. Да ли је то демократија? - питао је тада бесно Путин током телевизијске конференције за новинаре.
Он се у мају 2012, вратио на место председника после периода проведеног на функцији премијера. Његова мисија, како се чинило, била је да прекине приближавање Западу и искорени унутрашње незадовољство.
"Управо је Гадафијева смрт постала преломна тачка у руској политици - и спољној и унутрашњој", написао је Александар Баунов, виши сарадник Карнеги центра Русија-Евроазија са седиштем у Берлину.
Према његовим речима, то што су САД и Европа дозволиле да један светски лидер буде тако брутално свргнут, Путин је, као бивши агент КГБ-а, доживео као "врхунац издаје". Током година, он је тонуо у све већу изолацију.
Паника у руским круговима због свргавања двојице руских савезника у кратком року
Недавни догађаји додатно су продубили Путинову параноју. Свргавање двојице руских савезника - Мадура и Хамнеија - у кратком временском размаку навело је неке коментаторе настројене Кремљу да прекрше неформално правило које важи од повратка америчког председника Доналда Трампа у Белу кућу: избегавати отворену критику Сједињених Држава или њиховог лидера.
Док је бивши руски председник Дмитриј Медведев написао да је амерички напад на Иран показао Трампово "право лице", руски телевизијски водитељ и пропагандиста Владимир Соловјов оптужио је САД да се понашају "као предатор" који користи дипломатију да "намами плен да спусти гард пре него што му зарије зубе у грло".
Фото: Профимедиа
- Да ли схватамо да је разговор о Ирану уједно и разговор о Русији? - упитао је гледаоце.
Александар Дугин, ултранационалистички руски филозоф познат као "Путинов мозак", упозорио је да би Вашингтон могао да планира да исто уради и Русији.
- Једног по једног, наше савезнике систематски елиминишу. Јасно је ко је следећи и јасно је шта заправо значе преговори са таквим непријатељем - додао је, мислећи на мировне преговоре о Украјини чији су посредник Сједињење Државе.
Портал настројен Кремљу "Сегодња.ру" то је срочио још директније, објавивши текст под насловом "Како ће нас убити?".
Путинов циљ и предности напада на Иран
Кремљ је, насупрот томе, заузео знатно више дипломатски тон. Дан након што је Путин осудио убиство Хамнеија, његов портпарол Дмитриј Песков изразио је "дубоко разочарање" због неуспеха америчких преговора са Ираном, али и "дубоку захвалност" за напоре САД да посредују у постизању мира у Украјини.
- Пре свега, ми верујемо само себи и бранимо сопствене интересе - додао је.
Порука је била јасна: Путин неће дозволити да му осећања према Ирану стану на пут циљевима у Украјини.
- Његово највеће оружје у том сукобу била је спремност и способност Трампове администрације да изврши притисак на Украјинце и Европљане. И зато нема апсолутно никаквог разлога да се тог оружја одрекне. Путин неће ризиковати личну безбедност, безбедност свог режима или своју визију руске националне безбедности да би помогао Иранцима, Севернокорејцима, Кинезима или било коме другом - објаснио је Сем Грин, професор руске политике на Краљевском колеџу у Лондону.
Фото: Профимедиа
За Москву, криза у Ирану има и одређене предности:
- могућност раста цена нафте
- раздор између Европе и САД око начина решавања последица
- скретање пажње Вашингтона са рата у Украјини
Трампови потези такође јачају његову унутрашњу и међународну нарацију о опасностима западне хегемоније.
Штавише, Путин поседује средство одвраћања које ни Гадафи ни Хамнеи нису имали - највећи нуклеарни арсенал на свету. Међутим, нуклеарно оружје не пружа заштиту од претњи изнутра.
Према речима Грина, руски председник зна да диктатори који акумулирају толику моћ и задрже је тако дуго као Путин, обично одлазе са власти на један од два начина: "Или хапшењем или у ковчегу".
(Еспресо)
БОНУС ВИДЕО:
