Доласком из родног Бихаћа, Исламовић је 1978. године боравио у Београду где је служио војни рок као војни полицајац.
Његов главни задатак био је патролирање београдском Скадарлијом, где је по команди морао да пази да војници не праве проблеме цивилима, а неретко је морао и да хапси војнике који су правили нереде по граду.
Током војничких дана одлично је упознао београдске улице, а судбина је хтела да у то време ради и као обезбеђење на великом концерту „Бијелог дугмета“ на стадиону Партизана.
Фото: АТА имагес/Р. З.
Тада је чувао музичке звезде попут Горана Бреговића, Жељка Бебека, као и чланове група „Прљаво казалиште“ и „Тиме“, ни не слутећи да ће једног дана постати певач у истом том легендарном бенду.
Своје прве озбиљне музичке кораке Ален је направио у групи „Дивље јагоде“, где је првобитно свирао бас гитару.
Како је сам истакао, позиција басисте му није доносила велику препознатљивост, објашњавајући да је то значило: „данас свирам, сутра ме промене, а то нико не примети“.
Међутим, све се променило када је написао чувени хит „Мотори“. Тај успех му је послужио као карта за улазак у „Бијело дугме“, бенд који је он тада сматрао музичким еквивалентом фудбалског клуба Манчестер Јунајтед.
Прочитајте још
Фото: АТА имагес/Радуле Перишић
Након преласка у „Бијело дугме“, Исламовић је отпевао неке од њихових најпознатијих песама, као што су „Липе цвату“, „Ружица си била“ и „Хајдемо у планине“.
Иако је касније започео успешну соло каријеру, он и даље повремено наступа са старим саставом бенда, који ускоро слави јубиларних 50 година постојања.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
