Живот Маше Вујановић од самог почетка није био једноставан. Ћерка Миље Вујановић, најпознатије астролошкиње на просторима бивше Југославије, детињство је највећим делом провела уз баку. Док су друга деца одрастала уз родитеље, Маша је рано научила да се ослања на себе и да у тишини проналази снагу. О оцу Војиславу Радојевићу у кући се није причало, а Маша га је упознала тек када је напунила 18 година - као одрасла девојка која је већ прошла много тога што друге људе затекне тек касније у животу. Ипак, оно најтеже тек је долазило.
Партнер Миље Вујановић 8. маја 2000. године пуцао јој је у леђа. Био је то шок за целу породицу, а посебно за њену ћерку Машу и сина Леона. Леон, који је живео са Миљом и њеним партнером у стану, зауставио јој је крварење. Маша се јасно сећа тог дана:
- Хитна помоћ је дошла по њу, без носила, у ћебету су јој однели на Бањицу. Отишла сам тамо и сећам се да су је возили на кревету; била је сва отечена, а ја сам викнула 'мама, ту сам, не брини, ја сам ту'! Иако је наш однос био специфичан, оно што је у мени чекало на ту прилику да ја са њом имам такав однос тад је добило зелено светло. Коначно сам добила своју маму назад, где год да је била метафорички. И она је отворила очи кад ме је чула.
Пуцањ је био кратак, али су последице биле доживотне - Миља је остала непокретна. У секунди, Миљи и њеној деци срушио се читав свет. Дом је постао место борбе, неизвесности и дугог прилагођавања на живот који више никада неће бити исти.
Прочитајте још
Многи су тада очекивали да ће уследити судски процес, казна и борба за правду. Међутим, Миља је изговорила реченицу која је запањила све који су је чули - одбила је да тужи човека који ју је ранио. Рекла је да ће му највећа казна бити то што ће до краја живота морати да брине о њој.
Фото: Википедија
- Кад сам то чула, мислила сам да са њом стварно нешто није у реду. Након њене смрти сазнала сам да је она била приморана на то да би заштитила мене и мог брата. Неки људи су то знали, али ми нису рекли док је Миља била жива. Људи су, у ствари, највећи проблем; није зло проблем, него ми који немамо херца да се боримо против зла и који се плашимо да нам длака с главе зафали - испричала је Маша у подкасту "Животна прича".
За њу је Миљин повратак кући, заједно са човеком који јој је пуцао у леђа, био тренутак у којем је морала да одрасте брже него што је већ била приморана. Посматрала је мајку која је преко ноћи остала без могућности да хода, али не и без достојанства и воље да живи. У таквој атмосфери - између бола, опроштаја и свакодневне борбе - Маша је учила шта значи издржати.
Није то, међутим, била једина несрећа која је задесила њену породицу. У атмосфери страха у којој су живели, брат Леон покушао је да пронађе излаз у хероину. Решење је пронашао у манастиру, баш као што је Маша утеху за све животне недаће пронашла у православној вери.
Годинама касније, Машу је животни пут одвео ка другачијем начину разумевања тела и човекове енергије. Постала је су-ђок терапеут, посветивши се раду са људима који траже олакшање и оздрављење кроз јужнокорејску медицину. Проблем са озбиљним вишком килограма - чак 156, решила је захваљујући не само посебном режиму исхране, већ и методи чије је корене поставио психолог Живорад Славински. Маша Вујановић није случајно изабрала баш тај пут; од детињства је гледала колико су човеку потребни стрпљење, подршка и вера да чак и када се живот распада, ипак постоји нада за срећну будућност коју данас и сама живи.
БОНУС ВИДЕО:
