Хрватска књижевница Ведрана Рудан осврнула се на положај жена у друштву, колумну је почела тиме да се о женама на овај дан пише као о јадницама и жртвама.
У наставку колумне посебно се задржала на односима међу самих женама, наглашавајући да проблем не лежи искључиво у друштвеним околностима, већ и у међусобном осуђивању и недостатку солидарности међу припадницама истог пола.
Фото: Милена Анђела
- Осми је март. Право време да “добри” мушкарци новинари напишу коју лепу реченицу о “јадним” женама којима су зли мушкарци претворили живот у пакао. Оплодили су их па оставили. Не плаћају алиментације. Трче за њима са исуканим ножевима док се не дочепају њихових танких вратова. Остало су крвави детаљи по порталима. Жене јаднице, паћенице, жртвице. У поседње су се време тргнуле. Кренуле су из својих дневних боравака делити савете како преживјети развод и живот са двоје деце, а не занемарити фасаду која ће ти помоћи да се за*ебеш опет. Да, Дан жена је дан кукњаве над судбином жена ма где живеле. Све смо невине жртве, ретардиране сиротице којима помоћи има, а и нема. Кад погледамо статистике и број побијених невиних бића не можемо а да се не запитамо, о чему се овде ради. Одговор је једноставан. Они носе рукавице четири броја веће, а ми смо толико добре и слепе да не видимо свога убицу ни на властитој сахрани, иако се с ружом у руци у првом реду дави у сузама. Схватате? Анђео и враг. Је ли увек баш тако? Статистике, госпођо Рудан, бројке пратите. Постоји ли сваки одговор у бројкама? Све смо ми жене светице, будући лешеви, анђели у фармерицама од Заре? Не бих писала овај текст да нисам налетела на причу о принцези Кејт. Ових је дана била на дружењу с неком индијском екипом. Организатор ју је позвао да заплеше с њима. Жена је скинула ципеле, заплесала и дигла женски, змијски свет на ноге. Неговане госпође биле су згрожене изгледом принцезиних стопала. “Запуштена”, “неуредна”, “гадна”, “да ја имам таква стопала…” Једва да је замисливо колико међуженске мржње на минијатурном простору може сместити хорда бешћутних женетина. Ни једна од проклетих бабетина није јадној Кејт “опростила” ни рак ни језиве хемиотерапије које те уживо ждеру. И док патиш у најстрашнијим мукама мораш мислити на хејтере и педикере. Проклете бешћутне гадуре кукају над женском судбом клетом само кад се могу фоткати и спомињати бројке. Злобне сте до пакла па ћете рећи да овако пишем јер сам зла и пролазим кроз исто искуство. Је*е ми се одавно што мислите. Жао ми је што се храните туђом несрећом уместо да свој ум прошетате до неког доброг умокера. Сретан Осми март вам желим. Не каже се март него ожујак. Бабе, бабе, бабе је*ене - написала је Ведрана.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
