Ово је острво Харк, које је служило као главни ирански терминал за извоз сирове нафте од 1960-их.
Девет од сваких десет барела нафте коју Иран продаје иностранству утоварује се на острву Харк. Терминал има капацитет од седам милиона барела сирове нафте дневно.
Због своје плитке обале, Харк је једино место где огромни танкери могу да пристану дуж дугих пристаништа како би покупили нафту која стиже подморским цевоводима из највећих иранских поља. Због тога је најлакша, али и најопаснија, мета у региону.
Уништење ове инфраструктуре представљало би потпуни колапс иранских прихода и изазвало би невиђени колапс на глобалним енергетским тржиштима.
Иако израелски опозициони лидери, попут Јаира Лапида, заговарају уништење свих нафтних поља и индустрије на Харку како би се срушио режим, Трамп је повукао црвену линију око овог острва. Трампова администрација, према аналитичарима, не жели да уништи темеље иранске послератне економије.
Прочитајте још
Фото: Јавно власништво/Википедија
Циљ је промена режима, а не потпуно уништење државе. Нова влада би морала да има ресурсе за обнову, иначе би била осуђена на пропаст, пише Фајненшел ревју.
Израел и Америка су се такође договорили о географској подели војних операција. Израел напада циљеве у западном и централном Ирану, док су Американци преузели југ и територијалне воде, где се налази Харк. Аналитичари сматрају да је то управо да би се спречио неконтролисани скок цена нафте који би погодио светску економију.
Фото: Јавно власништво/Википедија
Упркос блокадама у Ормуском мореузу, подаци о праћењу танкера показују да Харк и даље ради. Стратегија Вашингтона је да осигура да иранске резерве заврше у рукама владе која је њима прихватљива.
Како је изјавио Џарод Аген, циљ је крајњи циљ да се нафта уклони из руку режима без трајног угрожавања енергетског потенцијала региона.
Фото: Јавно власништво/Википедија
- Иранска економија ће се једноставно урушити без овог острва. САД и Израел су свесни да би напад на Харк приморао Иран да циља нафтну инфраструктуру суседних арапских земаља, што би довело до ескалације коју нико не жели - рекао је Ричард Нефју, бивши амерички изасланик у Ирану.
САД траже од Израела да обустави нападе на иранску енергетику
Aдминистрација америчког председника Доналда Трампа затражила је од Израела да не изводи нове нападе на иранска енергетска постројења, посебно на нафтну инфраструктуру, пише данас „Аксиос“ позивајући се на три извора упознате са тим питањем.
Према наводима извора, порука је пренета израелском војном врху, укључујући начелника Генералштаба израелске војске Ејала Замира, и представља први случај да је Вашингтон покушао да смири израелске војне операције од почетка заједничке кампање против Ирана пре 10 дана.
Фото: Профимедиа
Амерички званичници су навели неколико разлога за такав захтев.
Међу њима је процена да напади на енергетску инфраструктуру највише погађају иранско становништво, од којег се део противи властима у Техерану.
Такође, Вашингтон сматра да би такви напади могли да изазову снажнију иранску одмазду против енергетских објеката у државама Персијског залива и додатно поремете глобално тржиште нафте.
Према изворима, америчка администрација жели да могућност напада на иранска нафтна постројења задржи као крајњу опцију у случају да Иран први циља енергетску инфраструктуру у региону.
Трамп је у понедељак упозорио да ће Иран бити погођен 20 пута јаче уколико угрози глобалне залихе нафте, наводећи да би Сједињене Америчке Државе могле да униште кључне циљеве који би, како је рекао, онемогућили Ирану да се поново изгради.
Фото: Профимедиа
Нападе на иранска складишта горива критиковао је и републикански сенатор Линдзи Грејам, који је позвао Израел да пажљиво бира мете, уз оцену да би иранска нафтна економија могла да буде кључна за обнову земље након евентуалних политичких промена.
Амерички министар одбране Пит Хегсет је рекао да Сједињене Америчке Државе нису учествовале у нападима на такве циљеве.
Бела кућа, израелска амбасада у Вашингтону и израелска војска нису коментарисали наводе, преноси Спутњик.