Иран је током ноћи извршио нове нападе на мете у Ираку, Бахреину и Оману, изазвавши пожаре у неколико енергетских постројења и лука у региону.
Италијанска војна база у ирачком граду Ербилу погођена је пројектилом током ноћи, а данас је немачки контејнерски брод погођен пројектилом у Ормуском мореузу.
Синоћ је неидентификовани дрон оштетио луксузни небодер у Дубаију, у области Крик Харбор.
Иако није познато одакле је лансиран нити ко стоји иза напада, чињеница да је град, који је годинама био симбол богатства и луксуза, међу метама од почетка сукоба, говори много о нивоу нереда у који рат гура регион.
Прочитајте још
Иран удара светску економију
Сви ови напади указују на то да Иран покушава да изазове дугорочни економски шок у региону. Та стратегија за сада функционише, јер цене нафте настављају да расту. Брент сирова нафта се јутрос кретала око 100 долара по барелу.
Размере кризе су очигледне и по чињеници да су велике земље почеле да испуштају рекордне количине нафте из стратешких резерви у покушају да стабилизују тржиште.
За Трампа је готово, али Ирану нико није рекао
Док је Иран изненадио САД, амерички председник Доналд Трамп каже да је Америка победила Иран. Иронично, амерички танкер је запаљен убрзо након Трампове изјаве, што сугерише да нико у Техерану није јасно схватио да је рат већ завршен.
Треба рећи да Трамп наставља да даје контрадикторне изјаве, па је након што је прогласио победу поменуо и да америчке снаге неће отићи док се посао у потпуности не заврши.
Али у стварности, нестабилност коју изазива Иран показује да Вашингтон не успева да заштити бродове у региону или кључне поморске руте, а самим тим ни да спречи потресе на глобалном енергетском тржишту и ширу дестабилизацију светске економије.
Деценије припрема за асиметрични рат
Оно што је сада све очигледније јесте да ће Сједињене Државе, упркос својој огромној војној надмоћи, имати потешкоћа да сломе Иран. Техеран се деценијама припрема за такав сукоб, развијајући стратегију асиметричног ратовања која циља глобалну економију и морске путеве.
Ствари је сумирао ирански министар спољних послова Абас Арагчи, који је већ 1. марта написао на Сјуу да Иран има две деценије да проучи поразе америчке војске.
- Бомбардовање наше престонице нема никаквог утицаја на нашу способност да водимо рат. Децентрализована мозаична одбрана нам омогућава да одлучимо када и како ће се рат завршити - написао је.
Америчка политика није разумела како Иран функционише
Како упозоравају аналитичари њујоршког безбедносног тинк-тенка „Суфан центар“ , асиметрична стратегија Ирана зависи од исцрпљивања америчких и израелских одбрамбених ресурса, приступ који има за циљ економско исцрпљивање Сједињених Држава и Израела. Такође се наводи да принцип „мозаичне одбране“ тежи да обезбеди континуитет деловања чак и ако противник покуша да одсече главу команданту.
Фокус на атентат на ајатолаха Алија Хамнеија открива да Вашингтон није у потпуности разумео како ирански систем функционише.
Иран покреће војне нападе
Иако САД и Израел користе изузетно прецизно оружје у својим нападима и уништили су велики део иранских војних капацитета, Иран и даље успева да изведе снажне ударе ракетама и дроновима широм региона.
Иран, чији је војни буџет мањи од БДП-а Вермонта, годинама гради свој арсенал ракета и дронова, пише Блумберг . Седиште Пете флоте америчке морнарице у Бахреину погођено је вишеструким балистичким ракетама и дронима Шахед. Истовремено, уништен је радар за рано упозоравање, а погођен је и радар система THAAD, најнапреднијег мобилног противракетног система у америчком арсеналу.
Фото: Профимедиа
Изгледа да се САД не свиђа ова врста ратовања...
У анализи се наводи да би напади Шахеда могли да се наставе унедоглед, јер оружје не захтева много лансирне инфраструктуре и може се произвести лакше од сложених балистичких ракета.
Стручњаци наглашавају да је америчка војска успела да обори већину иранских дронова, али аналитичари такође напомињу да су за њихово обарање коришћене много скупље ракете. Лист „The Hill“ пише да за борбу против дронова „Шахед 136“, јефтиног оружја чија производња кошта 20.000 долара, америчке оружане снаге користе и скупе пресретаче „Patriot“ и „THAAD“, чија изградња траје годинама и кошта милионе долара.
Очигледно је да свет 2026. године сведочи ширењу новог облика ратовања, а америчко инсистирање на скупим и технолошки софистицираним системима све се више показује непрактичним против масовне употребе јефтиних дронова.
Фото: Профимедиа
Иран такође изгледа игра рат исцрпљивања. Бехнам Бен Талеблу, аналитичар у Фондацији за одбрану демократија (FDD) са седиштем у Вашингтону, каже за Euractiv да Иран купује време и штеди своје ракете тако што не испаљује велике количине и зато што жели да други користе више пресретача и исцрпе своје залихе.
Мало шта јасније говори о неприпремљености операције од чињенице да су Американци тражили помоћ Украјине због њеног искуства у одбрани од тих дронова које је користила Русија.
Кели Грико, виши сарадник у Стимсон центру, рекао је за Фајненшел тајмс да је „Украјина била у првим редовима развоја јефтинијих решења“, али да САД нису уложиле довољно ресурса да би та решења заправо имплементирале у великим размерама.
Фото: Профимедиа
САД у сложеној ситуацији
Америчке обавештајне службе указују да је иранско руководство и даље углавном нетакнуто и да нема опасности од колапса у скорије време, након скоро две недеље неуморног америчког и израелског бомбардовања, рекла су три извора за Ројтерс.
САД су се тако нашле у веома сложеној ситуацији у Ирану, што додатно компликује већ нејасан циљ операције и појачава критике јавности. Оно што смо пре два дана назвали фијаском, сада, са свим недавним догађајима који сведоче о америчкој неспособности, изгледа још горе од фијаска. Поготово ако се узме у обзир чињеница да америчке операције већ коштају између 890 милиона и скоро милијарду долара дневно.
Фото: Depositphotos
Тешко је пронаћи излаз
Фајненшел тајмс пише да рат који је Трамп започео нема добар крај јер нема назнака да ће се режим предати. Поред тога, Иранци који су раније масовно протестовали против режима сада не излазе на улице, забринути за сопствену безбедност.
Аналитичари упозоравају да је након почетка таквог сукоба тешко пронаћи лак излаз. У анализи могућих последица сукоба, Волстрит журнал извештава да Трамп сада показује знаке да жели да смири сукоб, али и да би брзо повлачење могло имати дугорочне последице по глобалну безбедност и енергетску стабилност.
У анализи се такође наводи да Иран дозвољава својим партнерима, укључујући Кину, да извозе нафту из Персијског залива, док истовремено спречава друге земље да то чине. Овим је Техеран показао да може да блокира Ормуски мореуз и тиме стекао снажну геополитичку предност. То би могло да примора земље Залива да у будућности поједноставе односе са Ираном.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Америка је заробљена између два исхода
Аналитичари сматрају да је Иран изгубио велики део своје војне моћи, али не и све своје капацитете, и ако режим остане на власти, могао би поново покушати да ојача војску. Лоша вест је да би Иран могао остати у позицији да производи нуклеарно оружје.
- Налазимо се између два исхода, сваки гори од другог - рекао је Махди Гулум из аналитичког центра ORF Middle East у Бахреину.
- Један је да режим остаје на власти, а други је да се у Ирану ствара вакуум моћи. Политика Трампове администрације на Блиском истоку није била у потпуности осмишљена, одлука о рату је донета на брзину, а њене последице су погрешно процењене - рекао је он.
БОНУС ВИДЕО:
