Iran je tokom noći izvršio nove napade na mete u Iraku, Bahreinu i Omanu, izazvavši požare u nekoliko energetskih postrojenja i luka u regionu.
Italijanska vojna baza u iračkom gradu Erbilu pogođena je projektilom tokom noći, a danas je nemački kontejnerski brod pogođen projektilom u Ormuskom moreuzu.
Sinoć je neidentifikovani dron oštetio luksuzni neboder u Dubaiju, u oblasti Krik Harbor.
Iako nije poznato odakle je lansiran niti ko stoji iza napada, činjenica da je grad, koji je godinama bio simbol bogatstva i luksuza, među metama od početka sukoba, govori mnogo o nivou nereda u koji rat gura region.
Pročitajte još
Iran udara svetsku ekonomiju
Svi ovi napadi ukazuju na to da Iran pokušava da izazove dugoročni ekonomski šok u regionu. Ta strategija za sada funkcioniše, jer cene nafte nastavljaju da rastu. Brent sirova nafta se jutros kretala oko 100 dolara po barelu.
Razmere krize su očigledne i po činjenici da su velike zemlje počele da ispuštaju rekordne količine nafte iz strateških rezervi u pokušaju da stabilizuju tržište.
Za Trampa je gotovo, ali Iranu niko nije rekao
Dok je Iran iznenadio SAD, američki predsednik Donald Tramp kaže da je Amerika pobedila Iran. Ironično, američki tanker je zapaljen ubrzo nakon Trampove izjave, što sugeriše da niko u Teheranu nije jasno shvatio da je rat već završen.
Treba reći da Tramp nastavlja da daje kontradiktorne izjave, pa je nakon što je proglasio pobedu pomenuo i da američke snage neće otići dok se posao u potpunosti ne završi.
Ali u stvarnosti, nestabilnost koju izaziva Iran pokazuje da Vašington ne uspeva da zaštiti brodove u regionu ili ključne pomorske rute, a samim tim ni da spreči potrese na globalnom energetskom tržištu i širu destabilizaciju svetske ekonomije.
Decenije priprema za asimetrični rat
Ono što je sada sve očiglednije jeste da će Sjedinjene Države, uprkos svojoj ogromnoj vojnoj nadmoći, imati poteškoća da slome Iran. Teheran se decenijama priprema za takav sukob, razvijajući strategiju asimetričnog ratovanja koja cilja globalnu ekonomiju i morske puteve.
Stvari je sumirao iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči, koji je već 1. marta napisao na Sjuu da Iran ima dve decenije da prouči poraze američke vojske.
- Bombardovanje naše prestonice nema nikakvog uticaja na našu sposobnost da vodimo rat. Decentralizovana mozaična odbrana nam omogućava da odlučimo kada i kako će se rat završiti - napisao je.
Američka politika nije razumela kako Iran funkcioniše
Kako upozoravaju analitičari njujorškog bezbednosnog tink-tenka „Sufan centar“ , asimetrična strategija Irana zavisi od iscrpljivanja američkih i izraelskih odbrambenih resursa, pristup koji ima za cilj ekonomsko iscrpljivanje Sjedinjenih Država i Izraela. Takođe se navodi da princip „mozaične odbrane“ teži da obezbedi kontinuitet delovanja čak i ako protivnik pokuša da odseče glavu komandantu.
Fokus na atentat na ajatolaha Alija Hamneija otkriva da Vašington nije u potpunosti razumeo kako iranski sistem funkcioniše.
Iran pokreće vojne napade
Iako SAD i Izrael koriste izuzetno precizno oružje u svojim napadima i uništili su veliki deo iranskih vojnih kapaciteta, Iran i dalje uspeva da izvede snažne udare raketama i dronovima širom regiona.
Iran, čiji je vojni budžet manji od BDP-a Vermonta, godinama gradi svoj arsenal raketa i dronova, piše Blumberg . Sedište Pete flote američke mornarice u Bahreinu pogođeno je višestrukim balističkim raketama i dronima Šahed. Istovremeno, uništen je radar za rano upozoravanje, a pogođen je i radar sistema THAAD, najnaprednijeg mobilnog protivraketnog sistema u američkom arsenalu.
Foto: Profimedia
Izgleda da se SAD ne sviđa ova vrsta ratovanja...
U analizi se navodi da bi napadi Šaheda mogli da se nastave unedogled, jer oružje ne zahteva mnogo lansirne infrastrukture i može se proizvesti lakše od složenih balističkih raketa.
Stručnjaci naglašavaju da je američka vojska uspela da obori većinu iranskih dronova, ali analitičari takođe napominju da su za njihovo obaranje korišćene mnogo skuplje rakete. List „The Hill“ piše da za borbu protiv dronova „Šahed 136“, jeftinog oružja čija proizvodnja košta 20.000 dolara, američke oružane snage koriste i skupe presretače „Patriot“ i „THAAD“, čija izgradnja traje godinama i košta milione dolara.
Očigledno je da svet 2026. godine svedoči širenju novog oblika ratovanja, a američko insistiranje na skupim i tehnološki sofisticiranim sistemima sve se više pokazuje nepraktičnim protiv masovne upotrebe jeftinih dronova.
Foto: Profimedia
Iran takođe izgleda igra rat iscrpljivanja. Behnam Ben Taleblu, analitičar u Fondaciji za odbranu demokratija (FDD) sa sedištem u Vašingtonu, kaže za Euractiv da Iran kupuje vreme i štedi svoje rakete tako što ne ispaljuje velike količine i zato što želi da drugi koriste više presretača i iscrpe svoje zalihe.
Malo šta jasnije govori o nepripremljenosti operacije od činjenice da su Amerikanci tražili pomoć Ukrajine zbog njenog iskustva u odbrani od tih dronova koje je koristila Rusija.
Keli Griko, viši saradnik u Stimson centru, rekao je za Fajnenšel tajms da je „Ukrajina bila u prvim redovima razvoja jeftinijih rešenja“, ali da SAD nisu uložile dovoljno resursa da bi ta rešenja zapravo implementirale u velikim razmerama.
Foto: Profimedia
SAD u složenoj situaciji
Američke obaveštajne službe ukazuju da je iransko rukovodstvo i dalje uglavnom netaknuto i da nema opasnosti od kolapsa u skorije vreme, nakon skoro dve nedelje neumornog američkog i izraelskog bombardovanja, rekla su tri izvora za Rojters.
SAD su se tako našle u veoma složenoj situaciji u Iranu, što dodatno komplikuje već nejasan cilj operacije i pojačava kritike javnosti. Ono što smo pre dva dana nazvali fijaskom, sada, sa svim nedavnim događajima koji svedoče o američkoj nesposobnosti, izgleda još gore od fijaska. Pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da američke operacije već koštaju između 890 miliona i skoro milijardu dolara dnevno.
Foto: Depositphotos
Teško je pronaći izlaz
Fajnenšel tajms piše da rat koji je Tramp započeo nema dobar kraj jer nema naznaka da će se režim predati. Pored toga, Iranci koji su ranije masovno protestovali protiv režima sada ne izlaze na ulice, zabrinuti za sopstvenu bezbednost.
Analitičari upozoravaju da je nakon početka takvog sukoba teško pronaći lak izlaz. U analizi mogućih posledica sukoba, Volstrit žurnal izveštava da Tramp sada pokazuje znake da želi da smiri sukob, ali i da bi brzo povlačenje moglo imati dugoročne posledice po globalnu bezbednost i energetsku stabilnost.
U analizi se takođe navodi da Iran dozvoljava svojim partnerima, uključujući Kinu, da izvoze naftu iz Persijskog zaliva, dok istovremeno sprečava druge zemlje da to čine. Ovim je Teheran pokazao da može da blokira Ormuski moreuz i time stekao snažnu geopolitičku prednost. To bi moglo da primora zemlje Zaliva da u budućnosti pojednostave odnose sa Iranom.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Amerika je zarobljena između dva ishoda
Analitičari smatraju da je Iran izgubio veliki deo svoje vojne moći, ali ne i sve svoje kapacitete, i ako režim ostane na vlasti, mogao bi ponovo pokušati da ojača vojsku. Loša vest je da bi Iran mogao ostati u poziciji da proizvodi nuklearno oružje.
- Nalazimo se između dva ishoda, svaki gori od drugog - rekao je Mahdi Gulum iz analitičkog centra ORF Middle East u Bahreinu.
- Jedan je da režim ostaje na vlasti, a drugi je da se u Iranu stvara vakuum moći. Politika Trampove administracije na Bliskom istoku nije bila u potpunosti osmišljena, odluka o ratu je doneta na brzinu, a njene posledice su pogrešno procenjene - rekao je on.
BONUS VIDEO:
