Još 1988. godine, tada njujorški magnat nekretnina u usponu, Donald Tramp, u intervjuu za britanske novine upitan je o svojim planovima za budućnost.
Dosledan sebi, imao je mnogo toga za reći, hvaleći se kako bi se jednog dana mogao kandidovati za predsednika i obećavajući da će Americi vratiti "poštovanje" na svetskoj sceni. Imao je i oštre reči za iransku Islamsku Republiku, koja je već tada, nakon američke talačke krize 1979., bila zakleti neprijatelj Amerike.
- Psihološki su nas porazili, prikazali su nas kao hrpu budala - rekao je Trump za Gardijan.
- Samo jedan metak ispaljen na nekog našeg čoveka ili brod i ja bih se obračunao s ostrvom Hark. Ušao bih i zauzeo ga.
Gde je taj Hark? Kako je u intervjuu služio promociji njegove knjige "Umeće pregovaranja" (The Art of the Deal), Tramp je nastavio razgovor bez dodatnih pojašnjenja. Ipak, gotovo 40 godina kasnije, ta usputna opaska sugeriše da je o svetskim zbivanjima znao više nego što mu se često priznavalo.
Pročitajte još
Reč je o goloj vapnenačkoj hridi udaljenoj 25 kilometara od iranske obale u Persijskom zalivu, površinom manjoj od polovine Menhetna. Ipak, to ostvro je ujedno i ključni naftni izvozni terminal u zemlji, sa kog se 94 odstvo sirove nafte prodane u inostranstvo, uglavnom Kinu, ukrcava na supertankere, piše britanski Telegraf.
Foto: Javno vlasništvo/Vikipedija
Ostrvo još nije pogođeno tokom američko-izraelskog napada na Iran, u kojoj su uništene vojne baze, potopljeni iranski ratni brodovi, ubijen ajatolah Ali Hamnei i pogođena skladišta goriva.
Međutim, sve više se spekuliše da je glavni cilj operacije "Epski bes" (Epic Fury) upravo zauzimanje tog ostrva netaknutog, čime bi se Islamskoj Republici prekinula mogućnost izvoza nafte, a samim tim i finansiranja bezbednosnih snaga.
Time bi Tramp mogao da stekne snažan pritisak nad režimom bez slanja američkih trupa na iransko kopno. Iako bi vladajući klerici možda ostali na vlasti, njihov prostor za delovanje bio bi drastično ograničen, jer izvoz nafte čini skoro 40% državnog budžeta.
Foto: Profimedia
- Ono što želimo jeste da ogromne iranske rezerve nafte izvučemo iz ruku terorista - rekao je savetnik Bele kuće DŽerod Ejgen u intervjuu za američku televiziju Foks Biznis.
Ejgen je dobro upoznat sa Trampovim razmišljanjem. On je izvršni direktor Nacionalnog saveta za energetsku dominaciju, tela koje je predsednik osnovao prošle godine kako bi agresivnije sprovodio ciljeve američke energetske bezbednosti.
Neposredni efekat bombardovanja Irana bio je skok globalnih cena energije, nakon što je Iran uzvratio zatvaranjem Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko petina svetskog izvoza nafte i tečnog prirodnog gasa.
Ipak, Tramp možda računa da će dugoročne koristi biti veće, posebno ako dođe do zauzimanja tog surovog ostrva u severnom Persijskom zalivu.
- Zauzimanje ostrva bi preseklo iransku naftnu arteriju, koja je ključna za režim - kaže analitičar Petras Katinas iz britanskog bezbednosnog instituta Kraljevski institut za odbrambene studije (RUSI).
Foto: Javno vlasništvo/Vikipedija
Uprkos svemu, terminal izgleda i dalje radi, tankeri su primećeni u njegovoj blizini poslednjih dana.
Neki izraelski političari predlagali su da se terminal potpuno uništi. Opozicioni lider Jair Lapid rekao je da bi to "srušilo iranski režim". Ali takav potez bi mogao godinama da blokira iranski izvoz i izazove katastrofalne posledice za globalne cene energije.
Kontrolisanjem terminala, međutim, Tramp bi mogao da primora postojeći režim na popuštanje ili čak da izazove njegov potpuni kolaps.
Ostrvo se nalazi oko 300 milja zapadno od Ormuskog moreuza i istovremeno je najveća prednost i najveća slabost modernog Irana. Naftni terminal izgradila je američka kompanija Aramko krajem 1950-ih tokom vladavine iranskog šaha.
Foto: Profimedia
Tokom Iransko-iračkog rata (1980–1988) terminal je delimično uništen iračkim bombardovanjem, ali je kasnije obnovljen.
Tramp nije prvi američki lider koji ga smatra "Ahilovom petom" Irana. Tokom talačke krize 1979, savetnici predsednika DŽimija Kartera takođe su predlagali zauzimanje ostrva kako bi se režimu oduzeli prihodi od nafte. Plan je odbijen kao previše rizičan.
Kasnije je pokrenuta neuspešna operacija spasavanja talaca, tokom koje su se helikopteri specijalnih snaga srušili u peščanoj oluji u iranskoj pustinji.
Hark je bio povezan i sa incidentom 2016. godine kada je deset američkih marinaca zadržano nakon što su ušli u iranske vode blizu ostrva i prikazano na iranskoj državnoj televiziji.
Iranska Revolucionarna garda planirala je čak da podigne statuu zarobljenih marinaca kao spomenik tom događaju. Tramp je tada kritikovao predsednika Baraka Obamu, rekavši da Iran pokazuje "nedostatak poštovanja".
Prema analitičaru Ianu Bremeru, koji piše za portal GZero Media, ostrvo je malo, nije snažno utvrđeno i relativno lako bi moglo biti kontrolisano američkim brodovima i protivvazdušnim sistemima.
Foto: Javno vlasništvo/Vikipedija
Ideju da bi Tramp mogao da zauzme Hark prvi je javno izneo bivši zvaničnik Pentagona Majkl Rubin, danas analitičar u Američkom institutu za preduzetništvo.
On je napisao da bi zauzimanje ostrva moglo potpuno preseći finansije iranskog režima.
Američka kontrola nad Harkom takođe bi povećala pritisak na Kinu, koja kupuje više od 80% iranske nafte uprkos sankcijama.
Foto: Depositphotos
Ipak, mnogi smatraju da bi u kratkom roku takav potez izazvao haos na energetskim tržištima.
Ali kao alternativa mnogo krvavijoj invaziji na Iran i pokušaju promene režima, zauzimanje nekoliko kvadratnih kilometara strateški najvažnije teritorije na svetu moglo bi delovati veoma primamljivo.
Iz Trampove perspektive, to bi možda bila najvažnija "nekretninska akvizicija" koju je ikada napravio.
BONUS VIDEO:
