ТРАМП ГА ЖЕЛИ ОД'88: Да ли је ово острво амерички крајњи циљ

Још 1988. године, тада њујоршки магнат некретнина у успону, Доналд Трамп, у интервјуу за британске новине упитан је о својим плановима за будућност. 

Доследан себи, имао је много тога за рећи, хвалећи се како би се једног дана могао кандидовати за председника и обећавајући да ће Америци вратити "поштовање" на светској сцени. Имао је и оштре речи за иранску Исламску Републику, која је већ тада, након америчке талачке кризе 1979., била заклети непријатељ Америке.

- Психолошки су нас поразили, приказали су нас као хрпу будала - рекао је Трумп за Гардијан.

- Само један метак испаљен на неког нашег човека или брод и ја бих се обрачунао с острвом Харк. Ушао бих и заузео га.

Где је тај Харк? Како је у интервјуу служио промоцији његове књиге "Умеће преговарања" (The Art of the Deal), Трамп је наставио разговор без додатних појашњења. Ипак, готово 40 година касније, та успутна опаска сугерише да је о светским збивањима знао више него што му се често признавало.

Реч је о голој вапненачкој хриди удаљеној 25 километара од иранске обале у Персијском заливу, површином мањој од половине Менхетна. Ипак, то оствро је уједно и кључни нафтни извозни терминал у земљи, са ког се 94 одство сирове нафте продане у иностранство, углавном Кину, укрцава на супертанкере, пише британски Телеграф.

Фото: Јавно власништво/Википедија

Острво још није погођено током америчко-израелског напада на Иран, у којој су уништене војне базе, потопљени ирански ратни бродови, убијен ајатолах Али Хамнеи и погођена складишта горива.

Међутим, све више се спекулише да је главни циљ операције "Епски бес" (Epic Fury) управо заузимање тог острва нетакнутог, чиме би се Исламској Републици прекинула могућност извоза нафте, а самим тим и финансирања безбедносних снага.

Тиме би Трамп могао да стекне снажан притисак над режимом без слања америчких трупа на иранско копно. Иако би владајући клерици можда остали на власти, њихов простор за деловање био би драстично ограничен, јер извоз нафте чини скоро 40% државног буџета.

Фото: Профимедиа

- Оно што желимо јесте да огромне иранске резерве нафте извучемо из руку терориста - рекао је саветник Беле куће Џерод Ејген у интервјуу за америчку телевизију Фокс Бизнис.

Ејген је добро упознат са Трамповим размишљањем. Он је извршни директор Националног савета за енергетску доминацију, тела које је председник основао прошле године како би агресивније спроводио циљеве америчке енергетске безбедности.

Непосредни ефекат бомбардовања Ирана био је скок глобалних цена енергије, након што је Иран узвратио затварањем Ормуског мореуза, кроз који пролази око петина светског извоза нафте и течног природног гаса.

Ипак, Трамп можда рачуна да ће дугорочне користи бити веће, посебно ако дође до заузимања тог суровог острва у северном Персијском заливу.

- Заузимање острва би пресекло иранску нафтну артерију, која је кључна за режим - каже аналитичар Петрас Катинас из британског безбедносног института Краљевски институт за одбрамбене студије (РУСИ).

Фото: Јавно власништво/Википедија

Упркос свему, терминал изгледа и даље ради, танкери су примећени у његовој близини последњих дана.

Неки израелски политичари предлагали су да се терминал потпуно уништи. Опозициони лидер Јаир Лапид рекао је да би то "срушило ирански режим". Али такав потез би могао годинама да блокира ирански извоз и изазове катастрофалне последице за глобалне цене енергије.

Контролисањем терминала, међутим, Трамп би могао да примора постојећи режим на попуштање или чак да изазове његов потпуни колапс.

Острво се налази око 300 миља западно од Ормуског мореуза и истовремено је највећа предност и највећа слабост модерног Ирана. Нафтни терминал изградила је америчка компанија Арамко крајем 1950-их током владавине иранског шаха.

Фото: Профимедиа

Током Иранско-ирачког рата (1980–1988) терминал је делимично уништен ирачким бомбардовањем, али је касније обновљен.

Трамп није први амерички лидер који га сматра "Ахиловом петом" Ирана. Током талачке кризе 1979, саветници председника Џимија Картера такође су предлагали заузимање острва како би се режиму одузели приходи од нафте. План је одбијен као превише ризичан.

Касније је покренута неуспешна операција спасавања талаца, током које су се хеликоптери специјалних снага срушили у пешчаној олуји у иранској пустињи.

Харк је био повезан и са инцидентом 2016. године када је десет америчких маринаца задржано након што су ушли у иранске воде близу острва и приказано на иранској државној телевизији.

Иранска Револуционарна гарда планирала је чак да подигне статуу заробљених маринаца као споменик том догађају. Трамп је тада критиковао председника Барака Обаму, рекавши да Иран показује "недостатак поштовања".

Према аналитичару Иану Бремеру, који пише за портал ГЗеро Медиа, острво је мало, није снажно утврђено и релативно лако би могло бити контролисано америчким бродовима и противваздушним системима.

Фото: Јавно власништво/Википедија

Идеју да би Трамп могао да заузме Харк први је јавно изнео бивши званичник Пентагона Мајкл Рубин, данас аналитичар у Америчком институту за предузетништво.

Он је написао да би заузимање острва могло потпуно пресећи финансије иранског режима.

Америчка контрола над Харком такође би повећала притисак на Кину, која купује више од 80% иранске нафте упркос санкцијама.

Фото: Depositphotos

Ипак, многи сматрају да би у кратком року такав потез изазвао хаос на енергетским тржиштима.

Али као алтернатива много крвавијој инвазији на Иран и покушају промене режима, заузимање неколико квадратних километара стратешки најважније територије на свету могло би деловати веома примамљиво.

Из Трампове перспективе, то би можда била најважнија "некретнинска аквизиција" коју је икада направио.

БОНУС ВИДЕО: